Iz više razloga sam ovaj abum čekao sa jezom i nestrpljenjem. Prošli, Broken Hymns, Limbs and Skin, me je oduvao kao perce i samo potvrdio činjenicu da jedan dobar bend može sasvim uspešno da vrcka kroz žanrove; da bude podjednako dobar kada stvara gothic/americana minijature (drugi album, Head Home), nalik na 16 Horsepower, Fire On Fire i Violent Femmes; kada ritam ubrza i upotrebi violinu i bendžo kao mašine za tumbanje bubnih opni (pogledajte spot za Low Tide, sa pomenutog Broken Hymns). Ipak, nemojte pomisliti da O’Death svira nešto kao mlađani Old Man Markley, ni slučajno. Tu nema ni trunke bluegrassa, da ne bi bilo zabune. Novo izdanje ovih Njujorčana se razlikuje od svega što su do sada snimili. Jednogodišnja hemoterapijska borba koju je bubnjar David Rogers-Berry vodio protiv tumora u kostima, tokom koje je svoje rame zamenio veštačkim, sigurno je ostavila traga i u muzici, koja će vas obuzeti istog trenutka kada pustite ovaj disk! Prvo, Greg Jamie više nema histeričnih izleta, već peva kao (ranjeni) slavuj, ritam je potpuno usporen u odnosu na prethodni album, udarci pomenutog bubnjara su jednostavni (čini mi se da nema celog seta, samo neophodni doboš, bure, zvečke i zvrčke, kanta, štagod…) i nenametljivi, bendžo i violina ponovo sviraju melodično i dirljivo, gitara minijaturno zlokobna, a same pesme – duhovi, sablasti, aveti, prikaze, zlo, dobro, ljubav, ubistvo, bol, čežnja i, treba li reći, smrt. Strahovita atmosfera vlada ovim skupom pesama! Haunting, do koske! Ja sam od onih ljudi koji misle da pesma ne može biti vesela ili tužna, samo lepa ili ružna (pošto se lepo rimuje, ja taj svoj stav često ponavljam prijateljima), tako da neću reći da su pesme na Outside-u tužne. Ono što je prava istina je da su – lepe. Fina melanholija (čini mi se da je Oreš tako okarakterisao jedan album Craig’s Brother :)) će vas obuzeti već u prvoj pesmi, Bugs, i držati do poslednje, a onda sledi repeat. I opet. Evo šta kaže violinista O’Deatha o ploči: „Volim dinamički disparitet na albumu: lomljive delove u ‘Bugs,’ ‘Ourselves,’ i ‘Don’t Come Back’, velike završetke u ‘Alamar,’ ‘Look at the Sun,’ i ‘Pushing Out.’ …obožavam finiš drugačijim i poremećenim tonom u ‘The Lake Departed’.“ Ovo sigurno nije album za svakoga, ali ga slobodno možete probati, to barem nije teško u ovim vremenima, kada vam je sve na udaljenosti od par klikova. Ako volite bendove kao što su Hacienda, Run On Sentence, Vandaveer, Hyacinth House, Fire On Fire i slične – O’Death nemojte zaobići.
Ernest Jenning Record
www.odeath.net
www.ernestjenning.com
