Evo, da i ja dam skroman doprinos popularizaciji globalne punk/rock scene predstavljajući One Step Out, mladi bend iz Francuske. OSO su odrasli uz Fat Wreck bendove, poput Propaghandi-ja, NOFX-a ili No Use For A Name, kao i uz Burning Heart bendove, a sad su malko upgrade-ovali ugledavši se na Thrice, Boys Set Fire, Rise Against i postali zreliji i ozbiljniji. Posle 2 dema na ovom EP-ju OSO opcrtava granice svog carstva u kom caruje drugarstvo, u kome je sve lepo… Nisam siguran da baš sve tako piše, al’ mi sve tako zvuči. Onako fino, zašećereno i još posuto vanilinim prahom. Taj sladunjavi opšti utisak pomalo razbijaju pesme Rising (najverovatnije i najbolja stvar koju su do sada stvorili) i Irak – koja je onako, emo-metal vrišteća, čisto da se vidi da muda stoje tamo gde treba da stoje. Meni još vredna spomena i naročito interesantna Darkness koja je u nekom emo štimungu, pomalo nalik na sporija raspevavanja pevača iz S.O.D. (onog Jermena, a ne čika Bilija). Šta mogu, kad mi pogodiše emociju za večeras. Umalo ne iskvasih posteljinu. Ima tu i još jedna pesmica na EP-ju, sedma stvar koje nema među navedenim. Nije uopšte loša da bi je morali skrivati. Pravi mali hit, samo ga utuliše sa pauzom od nekih 2½ minute i nakon toga nekim muzičkim experimentom ili probnim soundtrackom!? Produkcijski skromno i tipski u zadatim žanrovskim okvirima. Bez mogućnosti i želje za poigravanjem sa ušima slušalaca i skok u nešto originalnije. Da ne bude da sam opet mrzovoljni cinik reći ću iskreno da OSO ima znanja i umeća da napravi melodične hitiće, po svim standardima. Ovde je ta priča tek počela da dobija pravi oblik. Čekamo sledeća ostvarenja za još potpuniji ugođaj i jasniju sliku.
DIY
www.onestepout.fr.st
