Oprem dobro #81

155

Oprem dobro #81, novembar 2010

Mommy, Can I Go Out and Kill Tonigh!? …vijaju se zvuci sa davno zaboravljenog audio zapisa, krivog za ambis u koji propadamo svakodnevno. CD, zaboravljen u moru mp3 fajlova… Namerno sam pustio nešto što nema nameru da nas zapanji svojim tehnikalijama, već ispoljava suštu suštinu i ideju. Ma koliko morbidno bilo, opet sam to namerno uradio, skinuo sam novi Oprem dobro i odštampao ga!!! Da imam gramofon, mojoj sreći ne bi bilo kraja. Odjavljivanje sa ovog sveta čiste prohibicije kulturnih baština.

Zima, kuvano vino i fanzin u rukama. Još fali zimski bioskop, B produkcija i da doživljaj bude potpun… ala lupam, pa kako da gledam film i čitam fanzin 😉 No, ko zna, čuda su ipak moguća. Oto fon Bizmark je bio multipraktik i radio više radnji istovremeno. Dobro, neću da davim, nema veze sa ovom pričom. Sve više se proseravam u recenzijama, kako sam mnogo pametan. Ustvari, eto još jedne bolesti savremnog fanzinaštva. Kažeš puno o sebi, pričaš o problemima koji te gnječe… pričaš o svemu samo ne o zadatoj temi. E tu je Oprem dobro ostao tvrdokoran i svoj! Brzo, kratko i jasno poput Večernjih novosti i ostavlja mnogo mesta za razmišljanje, a ne ja kad se raspišem i sve vam sažvaćem… mnogo sam vas razmazio.

Ako me sećanje dobro služi, fanzin datira još od 1985. godine, kada sam ja polazio u drugi razred osnovne, pa vi vidite šta je upornost i istrajnost. Ne mogu da procenim koliko danas ljudi zna i čita ovaj biser sa Avale, ali svakako je pre petnaest godina, kada sam se ja prvi put susreo s istim, bio najuticajniji fanzin na prostorima bivše nam države. Možda je to bio i vrhunac njegove karijere. Promocija prvih 10 godina u KST-u bila je nezaboravna. A poenta ovakvog fleširanja iz prošlost je, Vaso, čestitam ti prvih 25 godina rada. Drž’ se! Ti si naš Maximum Rock’N’Roll, samo pet puta bolji.

Još jedan u nizu zanimljivosti je da na svakom novom broju fanzina radi nova ekipa. Književnik i muzičar Vasa Radovanović očigledno ne postiže da se mingluje i prati scenu, te su tu verni prijatelji, oldtajmeri, Dr. Srele (011 zine i Bela Šljiva, Židovska nacija) i 5ko (Fantom zine, Gavrilov Princip), Gvido Obradović (Brainstorm, No Time To Be Wasted Records), stranjski dopisnik i poeta i najmlađi u ovoj ekipi, novosadista Nenad Stakić, a koji je u ovom broju dominantan.

Sadržaj je okrenut dešavanjima u Novom Sadu i da ne znam kakvo je stanje, na osnovu sadržaja fanzina bih pomislio da tamo suvereno vlada kulturna biafra. Možda je to samo ogorčenost koja izbija iz mlađih naraštaja. Nekako sve im je na dohvat ruke, pa su mislili da je dovoljno da kažu, ej, ja imam bend i da sav novosadski crew pohrli u CK13 na cert. Mislim, to je bilo 80-ih kada je ponuda bila mala, a sada u hektolitrima balončića, teško je odabrati baš tvoj balončić. Moraš đavolski da se potrudiš da budeš interesantan.

Najsvetlija tačka fanzina, odnosno postulat bez-starca-nema-udarca je i ovaj put opravdan. 5ko je iznova prevazilazio sam sebe u svojoj bizarnosti. Ekstremno mi je držao pažnju svojim virtuoznim sklopom misli i fabulom koja je bizarnija od samog autora. To se ne može prepričati. Tražiću mu autorska prava da se ovde nađe taj tekst. Ako vam se svidi, uputiću vas na Ne Okreći Se Zine?! da pročitate još virtuoznih muhoserina u kolumni o večitom cepaču karata. Meni je ovo genijalno!

Eto, sem ove priče, mogu zaključiti da je prethodni broj, koji je izašao pre godinu dana, bio baš mnogo bolji i sadržajniji, a izašao je samo nakon par meseci od broja 79. Vaso ne odustaj, ljubim te. Ajde to malo bolje. Zažmureću ovaj put.

Prethodni članakThe Front Bottoms – Maps
Sledeći članakKonstruktivna borba #1

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime