Mislim da nisam čitao neki fanzin dobrih 5-6 godina, a realno još od 2004. godine kada sam izbacio poslednji, deseti broj Get on the Stage-a ne verujem da sam imao u ruci više od još par fanzina. Maksimum. Da li to nešto govori o meni i mojoj lenjosti ili jednostavno nije ni bilo fanzina? Istina je verovatno negde između, kao i uvek. Bilo kako bilo, fanzina u papirnom obliku praktično više nema, i svedeni su na statističku grešku. Mogu ja sad da mrsim muda i pričam o razlozima, ali generalno štampa je doživela težak udarac u poslednjih 15 godina i svaki oblik štampanog izveštavanja je postao težak mazohizam. Naravno, uvek će postojati posebne mesečne ili kvartalne publikacije, stripovi i grafičke novele, pa i pojedini časopisi koji će izdržati i opstati tokom vremena. Fanzini će verovatno morati da ponude nešto što internet portali i magazini ne mogu. Da li je to miris papira, nostalgija ili nešto treće, ja ne znam. Kako god se okrene, fanzini su postali retkost i to je nešto na šta smo se verovatno odavno navikli. Zato ne mogu čudu da se načudim kad mi neki od njih padne u šake. Još ako je dobar, to je onda praznik za sva čula.
Out Of The Darkness pravi proverena i iskusna ekipa (ZGRO ex-Tri drugara i Nemanja ex-Last Breath), pa je lako i zaključiti kakav će sadržaj biti. Fanzin izgleda veoma dobro, štampan je, ali na prilično jeftinom papiru, pa fanzin koji držim u rukama izgleda kao da je prošao brodolom na Pacifiku. Stranice lelujave, ne mogu da isprave i ceo fanzin se deformiše posle nekoliko stranica čitanja. Kvalitet štampe je dobar, dizajn je u starom cut&paste fazonu, ali odrađen preko kompjutera, pa sve deluje jako dobro.
Sadržaj donosi intervjue sa Ponor, Sentence, Shoplifter, Doomsday Graphic, Wonk Unit, Night Fever, Bluesbreaker i Vitamin X. Ovi poslednji su verovatno dosadili svima, i meni baš nije jasno da se pojavljuju u svakom mogućem fanzinu. Ništa novo nemaju da kažu, a verovatno ne postoji bend koji je više precenjen u Evropi od njih. Takođe, u sadržaju ćemo naći nekoliko recenzija fanzina, za nove nikad čuo, a koliko vidim stariji strani fanzini se i dalje drže proverene formule. Recenzija izdanja ima prilično, što u današnje doba hiperprodukcije nije uopšte teško. Većina bendova su sličnog usmerenja, stare hardkor škole, što mi je generalno i jedini pravi problem sa ovim fanzinom. Recenzije su jako slične međusobno, utisci o bendovima se ponavljaju, pa imam utisak da čitam o jednom bendu jednu te istu recenziju. Ali, to je samo zbog muzičkog ukusa. Oni koji preferiraju samo staru školu će sigurno biti oduševljeni. Ja volim malo šarenoliko, a tu ima par Šoljinih i Zgroovih recenzija gde ima u njujorške škole, uk panka… Stil pisanja je striktno fanzinaški i zbog manjka prostora recenzije zvuče kao da su ispaljene iz puške.
Kako bilo, malo sam zarđao što se tiče čitanja i pisanja o fanzinima. Out Of The Darkness je uz Vasin Oprem dobro jedini fanzin za koji znam da uopšte izlazi i to je dovoljna preporuka. Ako ste zaljubljenik, požurite, fanzini se prave u malim tiražima i često se odmah razgrabe.
