Pasi su hrvatski Propagandhi, bez zajebancije. Oštri, levičarski tekstovi, kombinacija brzih i sporih melodija, odlični bekovi… Svako ko iole voli melodiju, ovo će da sluša danima i danima. Ali, da krenem od početka. Bend je iz Rijeke i taj deo Hrvatske je oduvek bio jako plodno tlo za dobre pank bendove. Postoje 15 godina i na novi album se čekalo prilično dugo, gotovo sedam godina. Mali broj albuma (ukupno četiri) u diskografiji jesu mana, ali pošto je svaki veoma dobar, možemo da im progledamo kroz prste.
Bend je poznat po svojim izuzetno oštrim političkim tekstovima u kojima dominiraju levičarski stavovi na ivici anarho-socijalizma. Da ne serem, odavno sam prestao da se interesujem za tu temu, pa možda i nisam dao neku super tačnu definiticiju. Suština onoga što sam hteo da kažem jeste da bend ima svoje mišljenje i njih iskreno bole kurac da li se to nama sviđa ili ne. Ja mogu da se složim ili ne, ali im skidam kapu za muda do neba i principijelan stav.
Još jedan kuriozitet vezan za ovaj bend je što nemaju zvanično izdanje, sve su ih sami izdali. Nemaju čak ni spotove, što je u doba masovnih medija i dostupnosti youtube-a prilično neobično, ali kažem ja da su ljudi prilično principijelni u stavovima koje zastupaju.
Na albumu se nalazi 11 novih pesama od kojih su dve obrade zagrebačkog benda Mikrofonija snimljene u čast i sećanje na prerano preminulog frontmena Antuna Krajinovića. Album se neće izdavati u fizičkom izdanju, jedino će tri pesme sa njega izaći kao EP pod Fat Brekom i moći će da se nabavi isključivo na svirkama.
Muzički, bend mi je perfektna kombinacija britke melodije Propagandhi i sirovosti NOFX-a. Sve to zvuči američki, ali nam je jezik poznat, pa je sve drugačije, baš kao što i treba. Melodije razbijaju, prelazi su brzi i gotovo neprimetni. Nekima se sviđaju tekstovi, nekima ne. Ima dobrih, ali ima i par gde su u pitanju stavovi koje sam viđao kod daleko mlađe anarho populacije. Recimo u petoj Filigrandski pločnici ide tekst:bez bogova, gospodara, mržnje i korporacijskog zla. Na previše pojednostavljen način je predstavljen ponor u koji svi propadamo. Meni to zvuči kao sa nekog pamfleta levičarske partije. Nebitno. Ima dosta drugih tema, u kojima se pronalazim, čak iako je moj pogled na svet daleko pozitivniji od njihovog koji odiše pesimizmom i tminom.
Poslednja pesma Odavno je s pravom najbolja. Dosta me podseća na rana izdanja Satanic Surfersa. Vrlo brza melodija sa gomilom solažica i snažnim bek vokalima. Pasi su novim izdanjem ponovo uspeli da uskovitlaju duhove i ne ostave nas ravnodušnim. Bilo da ste levičar, desničar ili neko koga zabole za politiku, iznad svega toga ovo je jedan muzički jako kvalitetan album koji ima jedanaest jakih melodičnih punk rock pesama koje će vas sigurno naterati da iskopate stare bendove sa početka devedesetih, skinete prašinu sa starih ploča i na nostalgičan način vas podsetiti da punk i dalje ima šta da kaže, a da bendovi sa ovih prostora nisu zaboravili da prave dobre pesme.
