Pennywise – From The Ashes

97

Nešto ne vidim da je loše što smo ukinuli pirateriju. Evo zašto. Krvavo zarađene pare sam odma’ spičkao na ovo izdanje, ne razmišljajući ni krajičkom zdravog dela malog mozga, da možda album i nije nešto specijalno. Ali, pošto sam dao izvesnu svotu novca, onda ću te pare da nahvalim i dižem u nebesa, po cenu da ćete me pljunuti čim se vidimo na nekom hc gigu. ALI, pošto ovo nije moj fanzin, moram onda da se ponašam po pravilima GOTS-a. Dakle, objektivnost na prvom mestu. Da sam ovo imao prilike ranije da čujem (na radiju i slično, kako to već ide,… kanali raznorazni), ili čak da smo se drugari i ja igrali pogađanja bendova, definitivno bih prošao k’o bos po trnju. Rekao bi da je evolucija i kloniranje nešto na šta treba da se navikavamo, a matematičko multipliciranje činilaca svakodnevna pojava; kao u ostalom i techno muzika (čitaj droga) – besomučna potreba za ponavljanjem. Dakle, bez problema bi ispalio k’o iz puške: Neko fantastično kopira Pennywise. Kao što rekoh i za Rancid, ovo je jedno od krucijalnih izdanja koja nisu stigla na adresu Aleksandar Stojanović 9, St. Pazova. Ono što me je opredelilo za kupovinu From the Ashes i odvratilo od Punk-O-Rame 8 (2CD) je da i ovde imate drugi oblik kompakt diska pod nazivom DVD (o kome ovaj put neću ni zucnuti, jer se neke moje tvrdnje, a s kojima se upoznajete iz broja u broj GOTS-a, ostvaruju). Uz izuzetno skarabudžen omot (ufff….podsme’nula se kuka krivom drvetu), retka budževina i fušeraj zahvatio je i snimak. Ovaj put nisam zinuo kao i obično na produkciju, koja je dobra, ali naviknuti smo na uvek nešto novo. Pesme su rađene po ižvakanom receptu. Da nije iskustva, bio bi jako prosečan album. Video ja da ne mogu da se izborim ni sa Pennywiseom ni sa savešću, pa reko da podpadnem pod uticaj. Rešen sam da svaki svoj dinar DOBRO zapamtim, imam zadatak da ovo preslušam 1204 puta. Naravno da sam na kraju jako poklek’o. Sad vi vidite za ono s početka; piraterija – mislite o tome. (Ono savest,… dinari…. i sve to…. ma batali)

Epitaph Europe

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.

Prethodni članakSpoken – A Moment Of Imperfect Clarity
Sledeći članakThe Stingers ATX – Three Points

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime