Protest #15, 32 strane, A5, srpski, kopiran.
Uuu brate, kakvo štivo! Prvi fanzin koji recenziram za novi broj mi je stvorio najviše muka. Na 32 strane ćete naći hrpu gluposti, govana i već 123040 već viđenih tekstova i razmišljanja. Petnaesti broj, a čovek nije naučio ni osnove gramatike i pismenosti. U uvodniku reč fanzin piše velikim slovom, ko da je ne-znam-šta, a na nekim stranama meša ćirilicu i latinicu… eh, šta bi Vuk sada rek’o na to? Dobro, to mi i ne smeta, ali ako od 32 strane više od pola pripadnu glupavim anarho pesmama, onda se zapitam koliko je ovom tipu trebalo da uradi fanzin. Verovatno nekoliko minuta, taman koliko je meni trebalo da iščitam ovaj subkulturni DIY punk fanzin i to specijalno izdanje! Isto tako ima pun kurac kolaža koji prekrivaju cele strane, kao što je onaj na četvrtoj strani koji se bavi borbom protiv nacizma, ili onaj na dvanaestoj sa naslovima iz dnevnih novina. Hm… sledeće strane donose opet pesmice i tu se nalaze najveće gluposti koje sam ikada sreo kod ovakvih domaćih fanzina: prevodi pesama nekih ranih punk bendova tipa Sex Pistols, Clash, UK Subs, Crass… Tako je tu prevod Pretty Vacant, pesme Sex Pistolsa, koja se ovde tako mudro zove Divno Besposlen, kao i da su UK Subs najniži u UK. Komentar suvišan s moje strane. Onda opet pesme, potom kolaži slika već gore pomenutih bendova, pa neke kolumne koje su sto puta već viđene, čitane i pljuvane, pa me mrzi da i ja to radim, da bi prva muzička stvar u zinu bio info benda Udarac iz Vrbasa, pa još neke gluposti, intervju sa Muzikom Poludelih, neki sranje strip i… poslednja strana. Šta da vam kažem, sem da je ovo još jedan u nizu veoma glupih i praznih fanzina koji se rade za jedno popodne i koji se štancuju brže nego knjige Mire Marković. Okej, toliko sam imao za ovaj put. Prijatan dan.
Bečejac Marko, S. Miletića 44, 23300 Kikinda
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
