Mrzim kad pišem izveštaje sa svirki 10 dana kasnije, ali šta da se radi. Obaveze.
Kad sam prvi put čuo za ovaj bend moram priznati da sam bio malo skeptičan. U poslednje vreme sam video i čuo nekoliko projekata kojekakvih bendova koji su napravljeni ne znam ni ja sa kojim ciljem. Valjda neki likovi umisle da su Malkom Meklaren, pa će osvojiti svet šta li? U svakom slučaju, već sa njihovim prvim spotom You Lie You Die sam promenio mišljenje. Možda subjektivan osećaj, možda mi je jednostavno legao zvuk i pesma ali ovo je pravi bend i legli su mi na prvi rif. Replicunts su devojke koje znaju zašto su tu, sviraju dobro i iz sveg srca i to se oseća.
Ova subota se sva nekako smračila, ceo dan neka magla. Kad smo krenuli moja gospođa i ja, razmišljamo dal smo normalni. Klub u centru, fini, čist, dole tepih, ogledala… pravi jazz klub. Nije neki fenseraj, ali je vrlo prijatna atmosfera. Meni vrlo neobično za pank promociju, ali sam se osećao jako prijatno. Prvo što mi je upalo u oko je publika. Fini neki svet. Pank ikonografija u fulu, čirokane prišivci, garderoba, pirsinzi, tetovaže… a sve nekako fino, mirno opušteno. Sjajna muzika sa razglasa.
Devojke kreću sa svirkom. Zvuk od prvog tona odličan. Nema gostiju, nema gnjavaže, odmah prava stvar. Kreću malo stidljivo, još stegnute, ali i tako deru i zvuče odlično. Kako se zagreva atmosfera i one se opuštaju i počinju da zvuče fenomenalno. Ređaju sve stvari sa albuma, zvuče ubedljivo, sigurno i vidi se da vole to što rade i da su tu svim srcem. Publika raspoložena, pevaju se neke pesme sa bendom, ima malo šutki, ali sve nekako fino mirno i kulturno, prijateljski. Ali svi uživaju i oseća se pozitivna energija. Ne znam kako to da nazovem. Mi smo uživali u ovakvom okruženju. Nije mi uobičajno za pank svirke. One šalju tu neku energiju opuštenosti sa bine. Nema agresije. Barbara u jednom trenutku kaže Moramo da naštimujemo gitaru, pričajte malo između sebe. I to zvuči tako simpatično da ne prekida tok svirke nego baš naprotiv, nekako je u sklopu događaja. Razmišljao sam dugo o toj čudnoj energiji koju sam doživeo na ovoj svirci. Da li je to zato što su ženski bend ili su jednostavno takav sklop ličnosti. U svakom slučaju svirka za uživanje. Možda previše davim sa ovom atmosferom, ali ja sam uvek voleo bendove koji su mogli mirno da iznesu tu neku pank energiju i buntovne tekstove. Jbg, totalna suprotnost od mojih tekstova i bendova. Nervoznih, nadrkanih, besnih, pijanih. Kad sam starom drugaru pričao kakao je bilo na svirci on je prokometarisao Aha, beneton pankeri.
Jbt, zaboravio sam taj izraz iz 90tih Beneton pankeri. Tako smo zvali one sređene mirišljave pankere, obučene po poslednjoj modi. Nismo ih mrzeli. Malo smo ih potcenjivali. Valjda zato što ih nismo razumeli. Mi smo dolazili iz radničkih porodica sa periferije, naši su radili u železari, mi nismo nosili martinke nego one cokule što su se dobijale uz radno odelo. Valjda su nam zato i bili uvek čudni. E pa prijatelju, nisu beneton pankeri. Promenile se stvari. Svi smo sad beneton pankeri. Jednostavno klici već time što su odabrali stranu istakli su svoju pobunjeničku zastavu. Danas je mnogo teže izdvojiti se iz mase nego onda.
Da se vratim na bend. Ređaju se pesme, one zvuče sve bolje i bolje. Na svirci tek čuješ gomilu stvari koje se ne čuju na albumu. Recimo Kaćin glas koji mnogo podseća na Brody iz Disteillers-a samo bez one promuklosti, onda što se meni najviše svidelo, a bogami i mojoj lepšoj polovini, je uticaj Pixies. Pomešan sa nekim standardnim pank uticajima daje bendu na autentičnosti. Iako slabije volim domaće bendove koji pevaju na angleskom, ovim devojkama to baš leži. U jednom trenutku su imali jedan duži instrumental gde su se ovi uticaji baš osetili i tu su baš ubili. Ne znam da li je ovo već nečija pesma ili njihova stvar, ali je fenomenalna. Posle odsviranog albuma, plus još nekih stvari najavljuju kraj svirke, sa čime se naravno niko u publici ne slaže, pa nastavljaju sa još par obrada, to je naravno bilo sjajno. Prošlo je 10 dana više ne mogu da se setim šta su svirali, ali mi smo uživali. Na kraju svirek imam osećaj da se sve prebrzo završilo, valjda zato što je bilo toliko dobro.
Predivno subotnje veče. Vredelo je maltretirati se po onoj magli. Za mene jedan novi pogled na pank. Što se nas tiče, imaju još dva zagarantovana fana. Ostao sam trezan, što počinje da mi prelazi u naviku. Čudne stvari.
Darko, Gavrilo Princip Smederevo
