S.C.A.B. #2, 48 strana, A5, engleski, štampan.
Drugi broj novosadskog fanzina nam je doneo veliki pomak u kvalitetu, kako štampe i izgleda, tako i sadržaja i tekstova. Moram da priznam da sam slušao dosta priča o izlasku drugog broja i gotovo sve te priče su hvalile ekipu okupljenu oko ovog fanzina. Čitao sam dosta recenzija prvog broja, koji je neviđeno bio ishvaljen samo zbog kvaliteta papira, jer je bio štampan na malo tvrđem kunsdruku, a ljudi nisu pritom ni gledali da je sam kvalitet štampe bio blago reći očajan. Ustvari, priprema je urađena verovatno na nekom lošem laseru i pausu, pa su autori hteli da se izvade sa odličnim papirom. Sve je to sada ispravljeno. Priprema za štampu ovog fanzina je urađena odlično, iako su neke slike ispale lošije, ali one su verovatno skidane sa interneta, nisu skenirane, pa imaju malu rezoluciju. Papir je, čini mi se, tanji od 80-gramskog koji ja koristim, verovatno je u pitanju 70-gramski, tako da je sve u tehničkom smislu ispalo gotovo savršeno. Tu i tamo imam neke sitnije zamerke na dizajn, koji je na momente dosadan, ali da ne ispadnem da sam neka cepidlaka reći ću i da je taj deo na veoma visokom nivou. E, sad, što se samog sadržaja tiče, tu je totalno druga priča. Uglavnom su zastupljeni oi! bendovi, tako da nisam našao previše stvari koje će me interesovati, ali to nikako ne bi trebalo da bude moja zamerka, već jednostavno ja ne gotivim previše takve bendove. Zanimljivo je da su pored dva autora, prisutni i Goja i Zgro, dvojac iz bivšeg Tri Drugara, čime je kvalitet zina podignut na viši nivo. Recenzije su skroz okej, kao i intervjui, mada mi se čini da ima malo materijala u odnosu na veliku pauzu koju su napravili. Jebiga, ja 48 strana spremim za tri nedelje, ali verovatno nisu svi manijaci kao ja. Još jedna stvar mi je privukla pažnju, a to je činjenica da autori naplaćuju reklamni prostor u fanzinu i to po žestokim cenama (cela strana je 35 dolara!) i zaista ne znam kako im uspeva da nekome to i prodaju. Ima tu nekoliko reklama i ako su stvarno uspeli da ih prodaju onda svaka čast. Moja politika je da nikakve reklame ne naplaćujem, već ako su kuće bile toliko ljubazne da pošalju jednom zinu u Srbiju par diskova, onda je sa moje strane fer da im objavim reklamu fraj. Jebiga, ja kad vidim neki strani fanzin ja prvo gledam u reklame, jer odatle najbolje vidiš koja nova izdanja izlaze i naravno pokupiš adrese nekih novih i zanimljivih etiketa. Neke kuće šalju diskove samo ako im objaviš reklamu i ja zaista nemam razloga da ih odbijem. Ako je stav autora ovog fanzina da ih naplaćuju, onda ja nemam ništa protiv. Inače, nisam napomenuo da su od intervjua tu AMP Records (koji mene nisu šljivili ni tri posto za slanje diskova!), Reanimator Records, The Adicts, Guitar Gangsters, Spunge, Blitzkrieg, Reducers S.F., Vrisak Generacije, RxBandits, Jockney Rejects. Tu su još i Zgroove huliganske zajebancije, sa dosta hvalisanja Slaninara, iako svi u Srbiji znaju da su Delije najbolji navijači na svetu, ali neću se sad upuštati u te priče. Sjajna mi je kolumna A Politicaly Correct Punk Romance u kojoj se neviđeno zajebavaju anarhisti, kroz priču nekog pankera, koji je ribu upoznao na svirci i odveo u sobu na… pravljenje fanzina! Naravno, nezaobilazne su i recenzije kojih ima i-ha-haj, mada nedostaju recenzije fanzina i koncerata, ali se nadam da će to biti u sledećem broju. By the way, broj tri će biti na srpskom, pa me živo zanima da li i oni imaju taj čuveni novosadski humor ili će to biti još jedan dosadan oi! zin. Sve u svemu, odličan fanzin i svim ljubiteljima oi! muzike, kao i onima koji to nisu, drage volje preporučujem da nabave ovaj fanzin, jer je definitivno vredan datog novca.
Vladimir Gošić, Miletićeva 49, 21000 Novi Sad
Daško Milinović, Bulevar Oslobođenja 21/37, 21000 Novi Sad
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
