Steven Wold ima mnogo godina, sedamdeset i četiri. Album prvenac (kao solo muzičar) je objavio 2004. u Norveškoj, gde se u međuvremenu preselio iz Kalifornije. Matori bradonja je dobio nadimak Seasick zbog toga što stvarno pati od morske bolesti, koja ga često tepa na norveškim brodićima. Ovo je njegovo sedmo izdanje, od kojih su neka bila objavljena za čuveni Warner Brothers. Svira gitaru sa tri žice, fura bluzerski slajd i sedi na koncertima. Pomažu mi prijatelji, među kojima je i basadžija sa velikim renomeom – John Paul Jones, a kako to sve izgleda i zvuči, pogledajte na donjem linku. Šta se može čuti na ovom disku? Ako poznajete rad ovog muzičara, znate da nema puno filozofije: čvrst bubanj (ponegde ga i nema), ravna bas linija i slajd vožnja na masnoj gitari, sve to u najboljem blues/rock maniru. Par sporijih pesama će potaman doći da se predahne, jer je Steve ipak čiča. Sve u svemu, prema tome – dabome. Još jedna simpatična ploča u kolekciji Seasick Steve-a koja će dobro da legne svima koji vole ovog starog majstora.
