Prošlo je šest godina od prošlog albuma. Dugih šest godina. Bilo je u tom periodu nekih singlova, splitova, ali je sve to bilo malo od jednog od najuticajnijih bendova druge polovine ’90-tih. Mnogo kloniranih verzija, malih Shai Huluda, se pojavilo odmah po izdavanju Profound Hatred of Man EP-a, još više nakon prvog albuma. Cela jedna armija bendova inspirisana Crvom je vrlo brzo preplavila scene širom sveta. Za one koji ne znaju, komšijski bend koji je zasvirao kad i Crv (inače su bili veliki prijatelji i vršili su ogroman uticaj jedni na druge, tako da su skoro identično zvučali) je Strongarm, čiji je bubnjar, ja mislim, snimio Shai Hulud-ov prvenac LP Hearts Once Nourished With Hope And Compasion. Prvi pevač Shai Huluda beše Damien Moyal (ex-Culture, ex-Morning again, ex-As Friends Rust, ex-što, šta) koga je ubrzo nakon formiranja benda zamenio Chad koji je nakon snimljenog prvog EP-a i prvog albuma i još par singlova otišao da svira gitaru u New Found Glory. Geert Van der Velde je pravo iz Holandije došao kao zamena da to niko u stvari nije ni primetio. Razlika u vokalima je teško uočljiva čak i onima koji naprosto gutaju sve što ovaj bend snimi. Od originalne postave je preostao samo jedan član. Stilski bend se nije promenio, možda su samo tehnički uznapredovali. Textualno, sjajni, kao i od početka. Izdavanjem That within… albuma, Shai Hulud u obilju svojih klonova štrči kao jedini, pravi original. Nisu se poveli trendom ukomponovanja melodičnih vokalnih deonica po cenu života, jer za to jednostavno nije bilo ni potrebe. Dovoljno melodije je skriveno u njihovu jezivo tehničku svirku, da bi ubacivanje novih tema samo vodilo ka kiču. Kompleksnu svirku su doveli do usijanja, textove do perfekcije. Album je jedna kompaktna celina, ukorenjena u svemu izdatom do sada. Bojim se da je ovaj album možda i epitaf na postojanje ovog sjajnog benda pošto se sam završava stihom koji se vrti do iznemoglosti: If These Hands Would Only Kill, prvim stihom pesme Profound Hatred Of Man (kako se zove i njihov debi EP), koja je sa prvog albuma. Deluje kao zaokruživanje jednog opusa, ko zna, možda grešim. Poslednje vesti su da je Leteći Holanđanin otišao, a da se Chad (New Found Glory) vratio kao mesija. Možda i dođu do Evrope, možda i ne. Ja im stvarno želim sve najbolje. FATHER… THE SLEAPER HAS AWAKEN!
Revelation Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
