Da, ovo je SSD prvenac! Ali ne onaj Bostonski od pre 20-ak god. nego iz Finske objavljen prosle godine. Zanimljivo je pomenuti da su SSD iz istog grada (koji ne mogu ni izgovoriti – Jyvaskyla) kao i već recenzirani Presley Bastards. Ali nema tu neke velike sličnosti. SSD su mlad bend čiji muzički izraz podseća na puno toga, a još uvek ni na šta svoje i stilski jasno. U osnovi punk/rock sa uvezenim predistorziranim gitarama garažnog alt. prizvuka i jednostavnim rifovima Metallice i Black Sabbath-a, kojima posle mame i tate upućuju najviše reči hvale. Na ovom EP-ju nema puno pesama. Pola minutna uvodna gde se šteluju i natežu žice (kad kojekakvi grungeri turaju svakojaku tišinu mogu valjda i oni ovo). Ostale 4 su su me pre puštanja sledile svojom dužinom od ≥ 5 minuta, ali u slušanju sve je to glatko i brzo prošlo, ne ostavljajući mnogo utisak da guše da bi popunili prostor na CD-u ili odradili plaćenu minutažu u studiju. Solidnom produkcijom i gitarskom inventivnošću koja dominira u svim pesmama seckaju svaku pomisao na dosadne fraze i beskonačno refrenoliko ponavljanje. Glas, kao drugi po zapaženosti instrument, odlično prati sve ove nepredvidljive i nagle prelaze i boji ih u prljavo sivo-zelene boje Guzzard-ovskog Alienation Index Survey-ja. Dakle braćo nojzeri iz prijateljskog mi grada – pobratima Jyvaskyla samo napred buka je pred vama, a slava će biti za vama. Samo hrabro i prenaglašeno.
Baum Tuotanto – DIY
www.soulsoundday.tk
jetset_13@yahoo.com – Ari Hakkinen
