Ovaj kanadski bend je u svojih desetak i kusur godina postojanja uglavnom kaskao za svojim takmacima u mejstrim okrivirima pop-panka: Green Day i Blink 182. Za razliku od ova dva pomenuta benda, Sum 41 je neuspešno pokušavao da menja zvuk, gušeći se u sopstvenoj nekreativnosti kroz pop, kvazi metal i melodiju, ali nekako uvek uspevajući da zadrži tu bit koja ih čini kakvim-takvim bendom. Albumi nikad nisu bili previše kvalitetni, ali ne može se ni reći da bend koji treba izbegavati. Možda je najrealnija ocena da prosto nisu zaslužili toliku pažnju, jer ima daleko boljih bendova koji su u senci. Okej, snaga ovog benda je u specifičnom vokalu Derika Viblija, ženskoj populaciji poznatijeg kao onaj ružnjikavi bivši muž Avril Lavinj. Pomalo škripav, poluvriskav, a na ovom albumu kad porastem biću Green Day glas je postao trejdmark Sum 41 kroz godine i nije se menjao bitnije čak i kroz evoluciju zvuka koji su predstavili svakim novim albumom. Bend sem prvog hita Fat Lip praktično nema formulu kojom bi došao do još jedne dobre pesme. Novim albumom Sum 41 su potvrdili da su zreli za raspad, penziju. Poznati po tome da kradu tuđe pesme i ideje (preslušati Violence od Blink 182 i Sum 41 Pull The Curtain), pa je tako prethodni album Underclass Hero maznuo čitav koncept American Idiota od Green Day. Hodajuća katastrofa u viduScream Bloody Murder je od samog početka ličila na Titanik, na brod koji nezaustavljivo tone u mračne dubine. Jednom rečku, ovaj album je teško i neopevano sranje. Sa druge strane, produkcija je perfektna, ali šta to vredi kad album ne vredi ni pola pičke ladne vode. Potpuno suludi prelazi, mešanje baba i žaba, mekani akustični ala Green Day delovi… Album počinje sa Reason To Believe, mešavinu ugodnih melodija i neubedljivog uvoda. Od žestokog, gotovo skate-punk albuma Chuck na ovom novom nije ostalo ništa od takvog stila. Žestoki rifovi su zamenili pompezni aranžmani, prepuni viškova, preterane naglašenosti u vokalu koja zamara sve više kako se album bliži kraju. Ako ste mislili da ćete se lako izvući, zajebali ste se: album se razvukao na četrnaest zamornih pesama u čak 55 minuta mučenja. Za moj ukus i previše balada lošeg kvaliteta sa patetičnim prizvukom. Uzgred, dotične su ukradene od Yellowcard, pa sve zvuči još tragičnije. Što se mene lično tiče, ovo je urađeno preko kurca. Sum 41 je poput ranjene životinje kojoj je dosta života. Najbolji momenti na albumu su pokradeni od drugih bendova, ili sa prvih albuma koji su nešto i valjali. Da nije dobrog vokala i stvarno impresivne produkcije, ovaj album bi dobio čistog keca. Ovako može da se provuče sa dvojkom i izbegne popravni, ali mislim da ovako blag neću biti sledeći put. Ako ga uopšte i bude.
Island Records
www.islandrecords.com
www.myspace.com/sum41
