Do pre par godina sem Snuff-a i nekih sličnih genijalnih bendova (da nabrojim samo Leatherface i recimo prvi China Drum), za mene je britanska melodična scena bila potpuna nepoznanica. Znam, totalno me je sramota zbog toga, ali se u poslednje vreme trudim da ispravim tu nepravdu (baš kao i sa francuskim bendovima). Elem, The Arteries je bend koji postoji već neko vreme, dolaze sa Velsa i strašno mi je drago što sam uspeo da ih iskopam. Ne zato što sam lud za melodijom, već zato što su prilično dobar bend. Odmah na početku ću reći nešto da ne bude zabune: nisu preterano originalni melodični punk rock bend, ali ovo što su pokazali na albumu je muzički izvedeno bez greške. Vokal, solaže, dobre melodije, interesantni prelazi, sve je na svom mestu. Bio sam dobar đak i preslušao prethodni album i vidi se velik napredak. Ne toliko u idejama, već u produkciji, ali i načinu na koji je sve odsvirano. Prva stvar koja će da vas zgrabi jeste odličan vokal, koji je na ivici pucanja, ponekad promukao, ponekad podnošljivo vrištav, ali uglavnom veoma čist. On se toliko prilagodio bendu da je sad iskočio u prvi plan. Gitaristi imaju zanimljiva rešenja, često pribegavaju solažicama, ponekad su duže, gotovo rokerske, a ponekad jedino u cilju stvaranja određenje atmosfere. Često se čuju 5-6 različitih gitara, što je dobar znak da su dosta vremena posvetili gitarama u studiju. Prava snaga ovog benda leži u različitosti. Vidi se odmah da nisu Ameri, da ima tog britanskog šmeka iako su im uticaji uglavnom američkih bendova poput Gaslight Anthem, Fugazi, ali i britanskih kolega, već gore spominjanih Leatherface. Ima ovde čak i malo Face to Face, što mi se jako dopada. Svakako, nije ovo ništa originalno, ali bend ipak poseduje određenu dozu sopstvenog šarma i individualnosti. Ovaj album bih preporučio i veteranima koji melodiju slušaju 15+ godina, ali i klincima koji su tek otkrili par bendova i halapljivi su da čuju još.
Specialist Subject Records
www.specialistsubjectrecords.co.uk
www.myspace.com/thearteries
