Ovo je jedno veoma zanimljivo izdanje nemačke pank etikete. Iako je Wolverine poznat kao etiketa koja izdaje uglavnom pank i ska bendove, The Cheeks su fenomenalni power pop bend. Ukoliko odmah pomislite na one pedere Blur i Oasis, onda debelo grešite. Mene ovo najviše podseća na The Beatles, a posebno na njihov rad u periodu kada su izbačeni Rubber Soul i Revolver. Ukoliko volite takav pop, bez nekih brit pop kreveljenja i kretenskih tekstova, ovo je zaista više nego preporučljivo. Na disku se nalazi četrnaest pesama, produkcija je fenomenalna, a sam album je sniman u tri navrata, u periodu od avgusta 1999. do juna 2000. godine. Zvuk gitara me strašno podseća na dva gore pomenuta albuma od The Bealtes, dok je glas nešto između George Harrisona i Bob Dylana. Tekstovi su krajnje jednostavni, refreni se često ponavljaju, ali to je već uobičajeno kada je power pop u pitanju. Svirka je dosta melodična, bekovi se sjajno čuju i pošto retko kad čujem pop koji nije pederski, mogu slobodno da kažem da je ovo pravo malo remek-delo. Hitova ima pregršt, ali bih ipak mogao da izdvojim Mr. Rain, koja neodoljivo podseća na rad George Harrisona na Rubber Soul albumu. Tu su još i Supermoder, Inside Outside, Where The Time Goes, I Remember i tako dalje. Za kraj bih zaista ovaj album preporučio svim ljubiteljima emo svirke, koji bi mogli da se mane tih pederskih bendova i da slušaju nešto što zaista vredi.
Wolverine Records: Kaiserswerther Str. 166, 40474 Dusseldorf, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
