Na prethodnom albumu su tvrdili da su izmislili rokenrol, ne jednom ispred da su se ponovo rodili, nakon što su pre toga morali da umru. Neposredno unazad su se očistili od droga, bili mladi i zgodni, te zahvalni nebesima što postoje malecke devojčice… Ako poznajete Dwarves, ništa vam ovo nije ni čudno, a ni strano. Prisetimo se još i totalne golotinje na omotima albuma i koncertima, bolesnih tekstova pesama i vokalnih mogućnoti gospodina Dahlie – sve to govori da Dwarves morate voleti ukoliko iole sebe smatrate ljubiteljem punk rocka. Muzika koju Dwarves isporučuju je daleko od čistog panka ili hardkora, jer su oni od starta karijere do danas sigurno jedan od najšarolikijih bendova na sceni, što se tiče eksperimentisanja sa zvukom. Pa ipak, ovi šašavi majstori su vrlo prepoznatljivi, verovatno zato što na svakoj ploči ukomponuju po par pop hitčina – pesme koje ostaju koncertne atrakcije. Prosečni slušalac ostatak albuma i ne primeti, ali to ostaje nebitno. Da krenemo od omota novih Dwarvesa – sto mu gromova, nema golotinje! Ali zato ima crnaca, oba pola, tu je i uzi, gomila kokaina – ah, pa sve je u redu, nema brige. Blag kaže da su hteli malko da promene stvari, jer je ljudima dosadilo da gledaju na omotima to što su do sada gledali. Neka im. Nakon opasnog omota – produkcija: čini mi se da nema više onih plastičnih bubnjeva, semplova, industrial zezanja i sličnog. Čista punk/HC kolekcija zvukova, dakle. Prijatno iznenađenje za mene, koji je u muziciranje ovog benda istinski zaljubljen. A tek udarac u glavu već sa prvom Forget Me Not – minut i po istresanja, može li bolje? Na redovnom izdanju ima ukupno 15 pesama, ali ja pridodajem još 6 komada na manje redovnom i to mu dođe 21 pesma (neke se ponavljaju u clean verziji) u 32 minuta. Kao i uvek, red pop melodija i hitova samim tim, red hardcore krljanja sa vriskom kojeg nam u uši plasira Nick Oliveri (Kyuss, QOTSA, Moistboys, EODM, još nekoliko bendova), red Dwarves pesmica koje se zaborave vremenom. Šta se ne zaboravlja, osim furioznaog starta? Naslovna pesma, na primer. Pa onda pedofilska Here’s Looking at You (Kid), Julio – letnji hit sa plaže na kome gostuje Dexter iz Offspringa, You Turn Me On – ljubavna poskočica, sa tekstom u klasičnom patuljastom stilu, Trace Amounts – of Cocaine – socijalno angažovana pesma o ljepotici koja se previše puderisala po nosu i skončala tamo gde želela nije, a sve to u aranžmanima Beach Boysa. Nakon završetna redovnog izdanja može da se spomene i The Giver, još jedna sa simpatičnim gostovanjem i sjajnim dvoglasom. Sve u svemu, ima ovde dovoljno sjajnog materijala za auto, šetnju gradom, džoging ili masažu. Pošto sam napomenuo da Dwarves volim ohoho, mislio sam da će ovaj album da me pusti nakon nekoliko početnih oduševljavanja sa jezikom do poda, pa nisam ni hteo da pišem recenziju u tom početnom stanju, jer mi se desi da nešto nahvalim u startu, a onda nakom par meseci kad se stvari slegnu – shvatim da sam preterao. U ovom slučaju, na svu sreću nije tako! Ovo je odličan album, tu nema više dileme. Dwarves su samo pridodali kolekciji još jednu sjajnu ploču i što se mene tiče – neka samo nastave ovako. Nadam se samo da se neće usput na nekom koncertu preterano ispovređivati, jer sada već imaju poprilično godina, a njihovi nastupi i dalje drže visok stepen nenormalnosti. Osam od deset.
Burger / Greedy
burgerrecords.com
https://www.facebook.com/TheDwarves/
