Za ovaj koncert bili su najavljivani i beograđani Hitman, odavde (iz Kruševca) trebalo je da sviraju Revolt, ali ni jednih, ni drugih ne beše tamo… Po starom dobrom običaju na svirku smo stigli dosta ranije, tako da smo vreme ubijali u šetnji do Ivanove kuće (jedan od organizatora) i čitanjem fanzina. Tonsku probu smo preskočili, tako da se pojavismo pred sam početak. Po nekom rasporedu trebalo je da sviramo drugi, posle nekog domaćeg benda, ali odmah u startu počeše problemi, jer valjda jednog člana tog benda nigde nisu moglu da pronađu, pa su pitali nas da izađemo prvi. Meni se nije izlazilo zbog toga što jedini mi nismo imali tonsku probu, pa bi bilo glupo da na nama isprobavaju zvuk. Kragujevčani Thimble probiše led, izađoše i odmah počeše da praše dvoglasni HC/punk, melodija beše prisutna, naravno. Momci sviraju stvarno dobro, vokalista prvi skače po bini, mjuza vabi na jump, a publika ništa. Pomislih da će se posle druge-treće pesme malo razdrmati, al’ ništa. Do kraja ostadoše k’o kipovi… Sledeći bend No Choice! u sastavu gitara, vokal, bubanj i prateći vokal. Rade, koga uvedosmo sa nama da ne bi platio kartu, a i ne poznaje nikoga; kada su nas pitali šta on radi u bendu, mi na brzinu smislismo: Peva prateće vokale!. Nisam smatrala da će ih (publiku) naš troakordni punk nešto pogoditi, ali stvarno je glupo svirati iz sve snage i videti gomilu faca ispred sebe kako se premešta s noge na nogu. Ipak, dobro je bilo što nisu znali naše pesme, pa ono Radovo nepotrebno Aaaaaaaa… i Uuuuuu… ubacivanje nisu shvatili kao grešku. Posle 8 odsviranih pesama prepustismo binu S.P. momcima iz benda Nabla. Ovi su ubili, praše sjajan old school hardcore punk; Mačak u ulozi pevača. Kada sam videla da se ni tada publika ne pomera, sve mi je bilo jasno. Jednostavno, ljudi su došli da budu viđeni sa onim mnogobrojnim prišivkama po sebi, ulepljenim kosama, pocepanim pantalonama, a ne zbog muzike. Tada je već počela da me napušta koncentracija, tako da stvarno više nisam obraćala pažnju na to ko svira, već mi je bilo važno samo da negde sednem, a u celoj sali nigde stolice… Sećam se da su Hang jako dobro svirali i da su oni, čini mi se, jedini uspeli da pokrenu uspavanu masu. Meni se svideo i nastup nišlija Ružno pače koji sviraju punk rock, mirni momci, fini, a dobro zvuče. Još jedan bend koji zapamtih beše Neobavezno-obavezno, domaćini… Posle su se penjale neke starkelje po bini da sviraju, mi tada odosmo… Posle koncerta imali smo sjajnu avanturu zvanu Hoću kući!!!. Otputovali smo vozom u 2h do Lapova, tako saznasmo da prevoz odatle imamo tek u pola 10, nazad drugim vozom u Jagodinu, smrzavanje po autobuskoj stanici, Raxov rigoleto u busu do Kragujevca, opet promena prevoza… i napokon doma!!! Veliki pozdrav za legendarnog Dekaru.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #3, marta 2000.
