Postoji mali broj bendova koji svakim svojim novim albumom pokušavaju da naprave nešto novo, nešto što može da liči na originalnost, a pri tom dajući sve od sebe da zadrže muzički kredibilitet, senzibilitet ili da uprostim – da ostanu verni sebi. Thursday je jedan od takvih, veoma retkih bendova. Nakon što su obeležili svoju karijeru maestralnim post-hardcore albumom Full Collapse i utabali sebi put ka mejnstrim vodama sa War All The Time, momci su se upustili u opušteniju, melodičnijiju, ali i daleko eksperimentalniju fazu sa istinskim remek-delom A City By The Light Divided. Njihova konstantna potraga za promenom muzičkog identiteta je dovela do novog prostranstva, prelepog muzičkog putovanja u kome bend pokazuje da i dalje ima sve ono što je potrebno za stvaranje nadrealne atmosfere i početka do kraja albuma. Bombastični početak albuma u Fast to the End je odmah stavio do znanja da će pumpajući bubnjevi i zarazne, gotovo plesne melodije i dalje biti glavno oružje ovog benda. Malo mutniji zvuk je doprineo stvaranju vrlo ambijentalnog zvuka koji se širi lagano. Klavijature su tu da nadomeste nedostatak gitarskih melodija, ali u odnosu na neke prethodne albume ovde klasičan pijano ima veoma značajnu ulogu. Sa jedne strane imamo bubanj koji kao da pokušava da privuče pažnju, sa druge strane gitare i klavijature prave tu melodičnost zvuka, ali je klavir i neverovatan vokal Džefa Rikla ono što čini suštinu ovog benda. Mračne i depresivne melodije i tenzija koju pravi ritam sekcija su na ovom albumu dovedeni do savršenstva. Pesme menjaju brzinu, tonalitet, ali i raspoloženje: od lucidnih mračnih melodija, do ekstaze u refrenima i nazad. Vokal takođe prati ovu formulu, ali u manjoj meri. Ono što su na City By… počeli, ovde su doveli do savršenstva. Mnogi fanovi ovog benda nisu sa odobravanjem gledali na ovu promenu, ali je zato dobar deo njih bio oduševljen. Mislim da će ova podela sad biti izraženija. Kako god bilo, ovaj album nije za svakog, nije za svaki momenat, možda čak i nije za slušanje u društvu. Ipak, teško mu je odoleti i olako preći preko njega. Za mene je ovo istinski kvalitetna višeslojna muzika koja se ne sluša danima, već mesecima i koja je toliko sadržajna da mnoge stvari nećete čuti ni posle desetak slušanja. Ukoliko ste ljubitelji eksperimentalnog zvuka koji nema pretenzija da pravi neki novi revolucionarni zvuk, onda svakako treba da preslušate ovaj album. Izuzetno ostvarenje koje će se sasvim sigurno naći na mnogim listama za najbolji album godine.
Epitaph Records
www.epitaph.com
www.myspace.com/thursday
