Tibia egzistira preko deset godina i spefičnim zvukom su se odavno izdvojili od ostatka scene. Teško je reći i kojoj oni sceni pripadaju, ali svoje korene jednako vuku i iz metala, hardkora, panka i emo-a. Novi trend snimanja manjeg broja pesama nije ni njih zaobišao i ja apsolutno podržavam takvu ideju. Na taj način je bend uvek aktuelan, a novi EP Tibie je jedan od savršenih primera zašto je to dobro.
All The Rights Words je EP od tri pesme. Nisam se mnogo raspitivao gde je snimano, ko je učestvovao i slično. Na prvo slušanje se vidi da je bend konačno došao do svog zvuka, aranžmani su odlični i kompleksnost pesama ponovo velika. Ipak, zvuk se poprilično promenio. Upadljiv je Draganov odlazak pa sad nema screamo pevanja, a i sama svirka je čini mi se sada mekša. Dugogodišnji slušaoci ovog benda će biti veoma iznenađeni. Ja sam u prvi mah mislio da nešto ne valja, jednostavno mi se nije sviđalo, ali onda malo-pomalo i zvuk mi je ušao pod kožu. Prva pesma je ujedno i naslovna i u njoj se na jednom mestu vidi zrelost i napredak benda. Od početaka tamo dvehiljadite do danas su imali ogroman broj live nastupa, naslušali su se mnogo muzike, imali proba da su im ruke otpale i rezultat je vidljiv. Tibia je vrlo marljiv i strpljiv bend i to svaka normalna osoba ceni.
Na internetu nisam video bukvalno nikakve komentare, odnosno možda ja ne tražim gde treba, ali generalno kod nas niko ništa ne komentariše. Da ovaj EP ne prođe samo preko linkova na fb-u i suvog download-a, tu sam ja da dam skromni doprinos i podršku bendu. Hrabar potez je promena zvuka, iako ne drastična, ipak vidljiva. Bend je to uspeo i sad ostaje pitanje da li je to bila samo prolazna inspiracija ili zvuk koji će ih krasiti u budućnosti. Ako ih uopšte bude, ipak smo u godinama 🙂
Druga pesma Changes je još kompleksnija. Kreće žestoko, brzo, kao sa prvog albuma, onda usporava i gotovo te uspava. Jako neobična atmosfera. Toliko je turobna pri kraju pesme da sam stalno otvarao prozor misleći da napolju pada kiša. Otprilike takvo osećanje izaziva.
Treća For The Grace je pesma u kojoj je najdrastičnija ova muzička promena. Ipak, svaki rif na EP-ju ima taj prepoznatljiv pečat Tibije, po kome su poznati. Dosta akustičnih delova, kojih je bilo i ranije, ali ne u tolikoj meri kao sada. Meni to sasvim odgovara.
Tekstualno su i dalje na visokom nivou. U trećoj govore o ličnog žrtvi zbog svesnog izbora. We’re celebrating / The lives we have / Through acceptance / of consequences / Choices we’ve made / Have scarred us all / Thus we must be braver / We know we must be wiser.
Changes govori o neprihvatanju promene, o bolu koji prouzrokuje.I’m still unable to speak / Ashamed of the way I feel / How could feelings turn into something so ugly? / Words I’ve never said / Spin in my head as I were trying to stay / I feel their weight, it’s better just to walk away. / I don’t want to try to understand these changes / Don’t want to waste my time to understand these changes / Seems like the years we’ve had, lives we’ve spent/(It) all went down the drain (no one wants to save) / I don’t want to try to understand these changes.
Naslovna All The Right Words govori o traženju odgovora, poverenju i utehi. I put my trust in you / Those years have passed in a heartbeat / And if I were to burn / You’d be the one I would burn with / When I felt sore / Broken, insecure / When I needed more / All that I was hoping for… / All those words you said to me, / You knew all the right words, you knew…
Dug put je prošla Tibia i mogu samo da kažem da su posle duže vremena odabrali jedan novi, možda potpuno nepoznat put. Prvi koraci na novom putu su bili pažljivi, ali i sigurni, što ostavlja mogućnost za još boljim radovima u budućnosti. Svakako jedan od najkvalitetnijih domaćih bendova i na linku ispod imate download koji toplo preporučujem.
