Sećam se te godine i prvog koncerta Tibije u DOB-u. Tada nisam znao puno o muzici koju su svirali, ali sam primetio da mi je više leglo od Miloševog prethodnog benda All Of Us. Od samog početka su bili izuzetan bend uživo, pogotovo što u to vreme i nije bilo puno emo metal bendova. Od tada je prošlo deset godina i puno toga se promenilo. Tibia je postao izuzetno ozbiljan i cenjen bend, a poštovanje su zaradili intenzivnim koncertima na kojima se ne štede i sa tri studijska albuma koja bi bez problema mogla da se uporede sa najboljim svetskim sastavima sličnog muzičkog opredeljenja. Upravo taj treći album zaokružuje čitavu priču oko Tibije i svima koji su do sada možda sumnjali u ovaj bend dokazuje da je trenutno najbolji emo metal bend u Srbiji. Mada muzika Tibije je odavno prerasla uske okvire žanra zvanog emo metal, pa ako bi smo hteli da detaljišemo možemo govoriti o nekom progresivnom metalu sa emo i hardcore uticajima. Prošlo je šest dugih godina od prethodnog izdanja Buried Beneath The Covers, i napredak je evidentan na svakom koraku. Iako je taj album bio stvarno remek-delo u malom, mene je Collision Within oborio s nogu! Ovo jeste totalno subjektivno mišljenje, ali ne mogu se oteti utisku da su momci uspeli i sebe da nadmaše. Produkcija mi se jako sviđa, nekako je plastičnija, ali se bolje uklapa u muziku od prethodne gde je sve nekako bilo stegnuto. Miloš peva bolje nego ikada do sada, a Draganovo vrištanje u pozadini je konačno snimljeno kako treba. Kompleksnost aranžmana je u potpunosti podređena tekstovima i atmosferi melodija, pa se oseća sinergija na svakom koraku. Collision Within je album koji diše kao jedna celina, nema preterano dugačkih, ali nema ni kratkih pesama; sve je tu negde oko 5-6 minuta. Teško je izdvojiti nekog favorita, ali meni je najviše legla treća Holding Breath In Vain. Obavezno preslušajte i Beyond Bodies, gde su me posebno oduševile melodije na gitarama. Momci sviraju kao da imaju sto godina koncerata iza sebe; bez greške, bez usiljenosti, bez pokušaja da se neko izdvaja. Prirodno, bend vodi Miloš svojim izuzetnim vokalom koji suvereno šeta kroz uragan emocija i intimnosti. Tekstovi su veoma iskreni i govore o unutrašnjim stremljenjima, strahovima, ljubavima i svemu onome što ih okružuje. Ponekad su u formi metafore poput one u Holding Breath In Vain (I’ve seen truth in those vicious life / Daylight in the deep of blackest nights / I’ve heard silence in ten thousand cries / I’ve seen your eyes in the heat of nameless fury), dok su neke skroz direktne kao u prelepoj Song For The Shamed (So, you think you’ll stay pure? / No one will make through this / Our shit rolls down the road / All of the harm that we’ve done…). Album se završava sa potresnom (Tribute to) Silence, koju je napisao Miloš Smiljković – Smilja, čija lična tragedija izgleda još tragičnije kroz eho Miloševog vokala. Ova pesma u meni izazive najrazličitije emocije i vraća u vreme s početka recenzije: godina dvehiljadita, kada smo još bili naivni i puni nade, kada je Tibia tek počinjala svoju briljantnu karijeru i kada možda sam bend nije bio svestan u kom pravcu će ići njihova muzika. Collision Within je album koji preporučujem svim ljubiteljima dobre muzike. Ovo je album koji definiše Tibiju kao bend izuzetnih kvaliteta. Bend ga je okačio na svojoj myspace strani, pa možete i sami da se uverite u kvalitet albuma.
DIY
