Tibia je novi bend na beogradskoj hardcore sceni. Uglavnom, svi koji su ih uživo videli znaju da je to ekipa iz ex-All Of Us, pa verovatno i znaju o čemu se radi, ali zbog onih koji nisu imali prilike da vide nijedan od ovih bendova, reći ću da je Tibia emocore bend, svirka je uglavnom sporija, bez nekih čukanja, sa dva pevača od kojih se jedan dernja, dok drugi sasvim fino peva, tako da bi svi ljubitelji new school-a trebali da uživaju. Pevač Miloš je odgovarao na moja pitanja koja su klasična, ali pošto se Tibia do sada nigde nije pojavljivala po fanzinima, mislim da je to sasvim i normalno…
Za početak jedno prilično dosadno pitanje, ali u vašem slušaju zaista neophodno: kada je bend počeo sa radom, s kim, gde, postava…? Šta vas je navelo da osnujete Tibiu i zašto se raspao All Of Us? Otkud Popke i Mungos?
Mi, odnosno Tibia, smo se skupili možda nekih mesec dana nakon raspada All Of Us-a. Jednostavno, nas četvorica is All of Us-a (Maxa – bubanj, Dragan – vokal, Bojan – bass i ja (Miloš) – vokal) smo imali želju da nastavimo, ali ipak sa nekim drugačijim zvukom. Popke i Mungos iz All Ages su se javili, vrlo raspoloženi za saradnju i tako je Tibia krenula negde u oktobru, novembru ’99.
Tvoji muzički uzori i uzori ostalih članova benda?
Moji muzički uzori su brojni. Npr. moj omiljeni bend je Morning Again. Volim izuzetno i Culture, zatim Twelve tribes, Poison The Well, Outspoken, Shai Hulud, Boy Sets Fire. Više sam naklonjen nekom metaliziranom, newschool zvuku, mada mnogo volim i emo bendove poput Split Lip, Autumn, Empathy, By A Thread, Plastic Pride, Gameface, Garrison, Windfall. Što se tiče ostalih članova benda… Dragan npr. gotivi iste bendove kao i ja. Bojan malo manje voli metalurgiju, mada obojica otkidamo na Outspoken. Popke mi još uvek nije jasan po pitanju njegovog muzičkog ukusa, ali se zato Mungos i Maxa (a i ja uostalom) kidaju na My Dying Bride. Inače, Maxa je totalni metal gothic doom freak i što se tiče takve muzike – tu je tata.
Kako si upao u celu ovu priču zvanu hardcore i zbog čega?
U celu priču zvanu hardcore sam upao tamo negde 93/94. vrlo slučajno, odnosno čisto zbog muzike koju smo slušali tada u srednjoj školi. Kasnije su se neke stvari kod mene iskristalisale, osetio sam veliku pripadnost celoj ideji jednog underground pokreta, koji prihvata ljude onakvim kakvi zaista jesu, bez ikakvih predrasuda. Možda ovo sve zvuči kao velika utopija, ali ja ipak znam da su me ljudi, sa kojima sam postao (i ostao !) prisan na baš taj način, prihvatili i na tome im se zahvaljujem.
Tvoje mišljenje o HC sceni u Beogradu, šta je dobro, šta nije dobro, šta treba menjati…
Moje mišljenje, za razliku od nekih tuđih, je da u Beogradu ipak postoji neka scena, bila ona mala ili velika. Postoje podele, postoje ljudi koji je dele… ali ništa više od ovoga ne želim dalje da pričam, jer ni jednom rečju ne želim da ličim na takve ljude. Toliko!
Sa kojim bendovima najviše volite da svirate? By the way, čuo sam od Ace Hitmana da ćete raditi neki prijekat sa njima. Reci nešto više o tome.
Sa Hitman-om, Doghouse-om i 2 live 4-om. Svi ti likovi su naši veliki prijatelji i uvek mi je veliko zadovoljstvo da budem sa njima. To su najpozitivnije face na sceni, koje su od samog početka sa nama i daju nam neizmernu podršku, na čemu im se mnogo zahvaljujem, iako lično smatram da oni to svejedno znaju. Što se tiče mog projekta sa Acom, sve se još uvek svodi na neku ideju. Svirali bismo Aca – gitara, Boba iz Drobegsa – gitara, Maxa – bubanj, Smilja – bass i ja – vokal. U planu je neki metalizirani zvuk, hmmm…između Hatebreed i Snapcase na primer.
Kada nameravate da snimite neki materijal?
Tibia bi trebalo da se usnimi, čim budemo uradili još jednu ili dve stvari. Nakon toga nam predstoji period vežbanja i onda tamo negde u avgustu – studio.
Tvoje mišljenje o koncertu za Skate Park?
Taj koncert je pokazao svima (koji sumnjaju da na ovim prostorima postoji nešto nalik sceni) koliko pričaju u prazno. Prvo – karta je bila 50 dinara, a prodato je 450 karata. Drugo – 7 bendova koji su savršeno ispoštovali jedni druge, što se tiče neke satnice sviranja (a to je uvek veliki problem na koncertima ovakvog tipa). I treće – da je publika sve vreme bila izuzetno raspoložena i svakom bednu je pružila podjednaku podršku. Mislim da je ovo dovoljno.
Po fanzinima i sceni se često pominje komercijalizacija hardkora. Da li ti misliš da je bend koji snima spotove komercijalan ili to zavisi samo od njihovih pesama, odnosno stavova u njima?
Moje mišljenje je da hardcorepunku nije mesto na TV-u jer je ipak sama ideja underground pokreta nastala upravo kao sušta suprotnost mainstreamu i svim negativnim stvarima vezanim za isti. To – da li bend koji izda spot nosi sa sobom i činjenicu da je komercijalan – DA naravno da je komercijalan. Najbolji primer za tako nešto je R.A.T.M. koji se ne naziva U.C bendom, ali po svojim stavovima su oni jednostavno U.C bend. Oni nemaju komercijalne stavove, odnosno ne pričaju priču sa kojom će se identifikovati svaki MTV potorošač, ali su opet oni upali u celu tu mašineriju i poenta njihove muzike je u potpunosti zanemarena, odnosno smatram da su izgubili svoj identitet.
Šta misliš o fanzinima? Da li je njihovo postojanje bitno za hardcore scenu? Kakvo je tvoje mišljenje o našoj fanzinaškoj sceni i naravno koji su ti omiljeni fanzini?
Još jedan način na koji se ideje svih nas šire, odnosno još jedan način komunikacije svih nas sa hc/punk scene i svih onih koji su otvorenih pogleda na svet, koji nisu ograničeni bilo kakvom vrstom predrasuda. Što se tiče fanzina kod nas, mogu reći da ih je ranije bilo nešto više, ali nije bitno. Ima stvarno izuzetnih – npr. Atomski mrav, Kontrapunkt, Third World….
Kako se zove ona devojka što je pevala sa vama na svirci 29. aprila u Domu Omladine? Jel’ ona ima neki bend?
Zove se Jelena. Pre toga je pevala sa našim bubnjarem u nekom hardrock bendu, pa su potom njih dvoje pravili neki gothic bend. Uglavnom, ništa od toga. Trenutno peva kod nas na toj pesmi sa koncerta, a što se tiče daljeg učešća, videćemo. Inače, ona i Maxa (bubnjar) su zajedno.
Koliko ste imali koncerata do sada i naravno koji vam je najbolji?
Imali smo dve svirke – prvu sa Hitmanom na njihovoj promociji, a druga je bila onaj Skate park benefit cert. Bolja, odnosno draža mi je ona prva, jer nam je to bila prva svirka zajedno i publika nas je izvanredno prihvatila.
Šta trenutno slušate i koje su vam etikete omiljene?
Što se tiče mene – trentuno slušam novi Boy Sets Fire i prvi All Out War, a omiljene etikete su mi Eulogy, Initial, Goodlife… Za ostale baš i nisam siguran šta slušaju trenutno. Bojan znam da konzumira By A Thread, a Mungos – poslednji My Dying Bride i Elliot.
Šta radite osim bavljenja muzikom? Idete u školu, studirate?
Veći deo studira, neki rade, neki idu u srednju školu, neki studiraju i rade, neki idu u srednju i rade..:)
Meni je sasvim dosta. Nešto za kraj?
Nesto za kraj: Nista Oreš – želim ti zdravlja i veselja, to želim i ostalima. Ljudi- volite se! HEAVY METAL IS THE LAW….
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
