Na početku recenzije moram priznati da ni sam ne znam šta da kažem. Tibia je bend koji od muzike pravi nešto neverovatno, jer uspeva da se izdigne iz klišea zvanog emo metal, a ovaj mini album je samo primer kako treba moderan bend da zvuči. Mnogi neuki i nestručni ljudi Tibiu trpaju u metal, iako je očigledno da je metal ovde samo vučna snaga, pozadina sjajnog i inspirativnog emo benda. Ja ću Tibiu uvek da gledam kao genijalni emo bend, koji razne uticaje uspeva da uvuče u svoj fazon. Imao sam sreću da prisustvujem prvim koracima ovog benda, još u februaru prošle godine na promociji Hitmanovog novog albuma. Tada sam bio oduševljen da jedan nov, mlad bend zvuči toliko dobro. Lako je meni sada da pričam kako je Tibia emo bend, ali kada čujete svih šest pesama, znaćete da je emo samo jedan od elemenata koji čine čitavu priču oko ovog benda. Toliko stvari su sklopili, da je prosto neverovatno koliko muzika dobro zvuči. Zajednička ocena svih ljudi sa kojima sam pričao kada je ovaj bend u pitanju je da oni sviraju predivnu muziku. Nije to muzika za devojčice kako neki žele da je prikažu, nije Milošev vokal ženstveniji u Your Cheeks nego Jelene, devojke koja peva prateće vokale, već je to muzika koju ovde ne može mnogo ljudi razumeti. Rad ovih ljudi je veoma bitan i to će neki na sceni shvatiti za par godina. Bez obzira na spotove, promocije na televiziji, intervjue, ostaće muzika na ovom parčetu plastike, kao dokaz jednog vremena, jedne generacije ljudi koji nisu zatucani stereotipima hardkora, metala i emo muzike. Možda ovo zvuči previše bombastično što sam rekao, ali meni je Tibia ubedljivo najoriginalniji bend u Srbiji, bend koji zaslužuje hiljadu puta više pažnje nego do sada. Kaseta je izašla za F.U.R., diska još nema, ali sam ja uspeo da nabavim rezanac od članova ovog benda. Album definitivno vredi poslušati, pošto je ono što se krije iza njega nešto krajnje neočekivano.
F.U.R.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
