Obrenovački pankeri U zmajevom gnezdu su između dva prethodna izdanja doživeli promene u postavi (povratak originalnog gitariste, novi bubnjar…) i samim tim najavili osveženje u zvuku. Koncertno su prilično aktivni, što nije ostavljalo mnogo mesta za snimanje novih pesama, ali kada su se prilike poklopile marta 2014, pa onda godinu dana kasnije marta 2015. su snimili drugi album, a ukupno treće izdanje u diskografiji: VI kategorija.
Današnje vreme je idealno i plodno tlo za angažovane pank bendova, koji bi trebali da svoje skupljeno nezadovoljstvo izbace kroz kvalitetne pank pesme sa jasnom porukom. Nažalost, stanje opšte apatije i ravnodušnosti je ljude u Srbiji napravilo praktično zombijima koji se ne bune ni za povećanje poreza od 300%. U takvom stanju kolektivne bolesti zvane kurcobolje, teško je i očekivati da nam pank scena bude puna bendova koji će nas naterati da se zapitamo u kakvoj to zemlji živimo. Zbog toga uvek pozdravljam pojavljivanje takvih bendova, iako se za U zmajevom gnezdu ne može reći da su totalno angažovan bend, ali par tekstova govore o svome onome što znamo, ali niko više ne misli o tome. Ili neće. Svejedno.
Album počinje sa pesmom Država. Zanimljiv, a-la Piter and Test Tube Babies uvod upada u brži street-punk sa pomalo banalnom, ali nažalost totalno istinitom parolom: Država je umrla, obdukcija, obdukcija, jebem je u usta. Pank tekstovi nikad nisu bili merilo umetnosti, već jasno izraženog stava, a to je upravo ovo. Dva vokala čine skroz zanimljivu zvučnu sliku u kojoj je jedan melodičniji i mekaniji, a drugi veoma podseća na Golubov (Goblini) sa U magnovenju perioda.
Prijatelj je druga pesma koja svoje uticaje crpi od svih novosadskih bendova iz devedesetih, naročito Provokacije. Još jedna prilično dobra pesma je Bina, koja govori o teškom životu muzikata u Srbiji. Vitamin B naravno govori o pivu i lično smatram malo previše klišerskim da svaki street pank bend govori o svojoj ospesivnoj ljubavi prema, nesumnjivo, mnogima, naročito leti, omiljenom piću. Stvar ukusa, jelte.
Laži i bezakonje podseća na stari KBO! i to je još jedna politički angažovana pesma. Ogoljena do korice: Laži i bezakonje, pomiri se, tako je. Pesma nije melodična i samim tim muzički dosadi posle nekog vremena, ali njena poruka je bitna i zbog toga je potpuno minimalistička.
Spora, ali najmelodičnija je zanimljiva Zastava, o običnim ljudima koji su dali svoju mladost, praktično i svoj život i danas su na marginama društva: Da li znaš gde su sad svi ti ljudi nestali? Da su bez duše ostali, samo da bi opstali? Možda i najbolji tekst na albumu.
Generacija je meni lično najveći hit, sa odličnim refrenom. Tužna sudbina naše generacije, koja je najebala ni kriva ni dužna: Naša generacija je mrtva, zakasnila za bolje sutra, Naša generacija je mrtva, došla je do kraja puta.
Levo-desno ste verovatno slušali, pošto su je momci iz benda pre nekog vremena okačili na striming. Nakon silnog razočarenja u stranke, ideologije, i ne čudi tekst: Neću levo, neću desno, sve je isto sranje, svojim putem idem, pravo kroz ekstremne dane.
Lično bih izbacio poslednju Nudistička, koja se nimalo ne uklapa u ostatak albuma. Inače, na njoj je gostovao Radule Atheist Rap.
U svakom slučaju, u Zmajevom gnezdu su izbacili još jedan solidan album koji vredi čuti. Mnogo više tekstualno, nego muzički, kvalitet ovog benda je nesporan. Kontaktirajte ih za album, i pratite kad bude neka svirka, jer ih vredi videti uživo.
