Treći album ludih Meksikanaca, a drugi na Epitaphu me je totalno oduševio. Union 13 su nastali pre nekih osam godina i tad su, još kao klinci počeli da sviraju po žurkama. Energija koju su izbacivali na tim koncertima nikako nije mogla biti zaobiđena, tako da je Brett Gurewitz bukvalno ugurao klince u svoj studio i snimio im demo, na koji su kasnije Tim Amstrong i Lars Frederiksen iz Rancida bukvalno otkinuli, što je bilo dovoljno da budu producenti prvog albuma za Epitaph East Los Presents iz 1997. Inače drugi album se zvao Why Are We Destroy Ourselves?. Kao i na prošlim albumima, i na ovom albumu pola pesama je na španskom, a pola na engleskom. Momci iz benda su ostali verni svom zvuku, koji je negde na pola puta između panka i hardkora, tako da ih slobodno možemo nazvati odličnim hardcore punk bendom. Tekstovi (bar oni na engleskom) su beskompromisni, veoma iskreni i bez pardona prema ikome, što ustvari i jeste najveća suština panka. Youth, Betrayal And The Awakening savršeno prikazuje napredovanje benda u tekstualnom i muzičkom smislu, govoreći o frustracijama i beznađu jedne generacije koja nema baš svetlu budućnost i koja nema šta da izgubi. Sami članovi benda govore da su odrasli u meksikanskom patrijahalnom okruženju, učeni od roditelja da budu iskreni, što se i vidi u muzici i tekstovima. Jednostavno, tekstovi Union 13 su sve ono što oni vide oko sebe, a glasovi ulice nisu uvek prijatni. Ukoliko volite brzi i pomalo melodični hardcore punk ovaj bend je definitivno za vas.
Epitaph Europe: P.O. Box 10574, 1001 En Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
