Pred vama je intervju sa Vukom, gitaristom beogradskog hardcore benda Unison. Inače, pitanja sam poslao pevaču Milošu, ali je on zbog nekih ličnih obaveza bio onemogućen da odgovori. Ja sam hteo da intervju bude malo neobičniji, da nema klasičnih pitanja, ali izgleda da Vuk nije bio baš raspoložen pri odgovaranju. Ipak je na kraju sve ispalo fino, pa mislim da imate dosta pametnih stvari da pročitate…
Šta te je privuklo ovoj muzici? Šta je toliko dobro u hardkor panku i uopšte undergroundu?
Pa, mislim da je najprimamljivije u HC/Punk Underground-u ta nezavisnost i totalna sloboda delovanja bez ograničavanja od strane nekog ili nečeg iznad.
Znam da ste u bendu i dalje svi vegeterijanci. Zbog čega ste prestali da se zovete strejteri? Da li ste samo prerasli taj X na ruci fazon, ili jednostavno želite da ostane samo vaša lična stvar?
Lično mislim da je svako etiketiranje glupost i da oduzima deo individualnosti. Šta znači da je neko strejter, a da neko drugi nije? Tu nema definicije.
Uostalom, kakav je tvoj pogled sada na straight edge, posle tolikog niza godina?
Tu ima pozitivnih stvari ako se prihvate kao promišljen izbor, a ne kao pravila. Meni lično je sXe scena današnjice prilično dosadna i mediokritetska. Stara priča na plagijatorski način.
Primetio sam da ste dosta promenili stil u odnosu na Death… ili na singlicu. Zbog čega?
Nema tu odgovora zbog toga i toga, to je jednostavno spontano došlo tokom rada benda.
Imao sam prilike da detaljno preslušam vaš poslednji studijski album i čini mi se da se dosta oseća neki etno fazon? Da li sam u pravu?
Pa, ja dosta slušam etno muziku, moguće da se to prenosi i na Unison.
Želeo bih da te pitam i o nekim stvarima koje možda i nisu baš vezane za sam bend. Prvo, šta misliš o ljudima koji od hardkora prave biznis i zarađuju pare od klinaca?
Mislim da su ti ljudi dobri biznismeni, a da su ti klinci glupi ako misle da je to HC punk.
Drugo, primetio sam da se na beogradskoj sceni ljudi dele u dva tabora. Ne želim da govorim o kome se radi, ali šta ti misliš zbog čega se to dešava?
Mene ti tabori i sabori ne interesuju, to su teme za alapače. Jednom sam zbog loše informisanosti napao jednog dečka na jednoj listi na internetu i posle mi je bilo baš krivo, tako da mi je to bio prvi i poslednji put da se bavim tim temama.
I uopšte šta misliš da je potrebno da se uradi da bi beogradska scena bila bolja?
Da se ljudi manje ogovaraju, a više sviraju.
Okej, da se vratimo nekim drugim temama. Reci mi pre Unisona gde si svirao i gde su drugi članovi benda svirali. Kakva je scena bila tad?
Nigde. Trenutno sviram u Charlie Don’t Surf, a ostali članovi su pre svirali u Stop It, Strive For More, Stonewall, Rejected i Skymaster 4-
Znam da su Pandža i Kuzman van benda. Šta se desilo da oni odu? Jel’ bilo nekih svađa ili jednostavno razilaženja po pitanju muzike? Da li ste još u dobrim odnosima?
Svi smo u dobrim odnosima, a Kuzman se verovatno uskoro vraća u bend.
Album ste izdali sami koliko sam mogao da primetim. Zbog čega? Jel’ nije bilo izdavača, ili ste vi jednostavno razočarani sa radom nekih etiketa? Uopšte da li ima nekih domaćih etiketa vrednih pažnje?
Realno ovde nema neke nezavisne izdavačke kuće koja bi nam uradila izdanje kakvo želimo, tako da je kao i uvek DIY najbolje rešenje.
Omot mi se jednim delom sviđa jednim ne. Crteži su mi super. Ko ih je radio?
Moj komšija, slikar Boris.
Isto, zbog čega je rađen na onako lošem recikliranom papiru? Mislim, meni je to super fora da se radi na recikliranom papiru, ali zbog čega je on tako tanak i uopšte loš? Gde ste ga uopšte i štampali?
Tako smo želeli da ispadne, štampali smo ga u Novom Sadu.
Primetio sam da imate dosta pesama vezanih za smrt. Da li se plašiš smrti?
Da. Život je nešto najvrednije.
Pošto se ovaj novi materijal bitno razlikuje od onog starog, reci mi koji su vam sada uticaji? Koji bendovi utiču na vaš novi zvuk? Mada moram priznati da ste i prilično originalni…
Pa najviše stari Damnation A.D., Final Conflict, Iconoclast, Swing Kids, His Hero Is Gone.
Zanima me tvoje mišljenje o fanzinima? Da li su oni potrebni hardcore sceni i šta je po tebi dobar fanzin? Šta misliš o domaćim fanzinima?
Fanzin treba da bude edukativan i da predstavlja ljudima ono što ne mogu tako lako naći u običnoj štampi i knjigama. Mislim da će se domaći fanzini tek razviti.
Da li imate nekih planova da izdate album u inostranstvu? Da li ste svirali napolju i da li ćete svirati?
Svirali smo u Banja Luci, imali smo pozive za Mađarsku, Holandiju, Austriju, ali tek sada imamo mogućnosti da polako počnemo i sa koncertima po inostranstvu.
Sa kojim bendovima najviše volite da svirate?
Sa Blitzkrieg iz Novog Sada, a voleo bih da sviramo i sa Punished iz Kraljeva.
Toliko od mene. Neka poruka za kraj…
Sve najbolje…
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
