U svom životu nisam imao prilike da slušam puno bendova iz Izraela, ali ako ima još bendova kao što je Useless I.D. onda sam definitivno fan njihove scene. Useless I.D. je bend koji ste imali prilike detaljnije da upoznate preko intervjua sa gitaristom i vokalnim solistom, ali zbog ljudi koji su u priču pod nazivom Get on the Stage upali tek ove godine, mogao bih da dam nekoliko napomena. Karijera ovog benda je počela još u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, kada je bend počeo sa probama u jednoj od mnogobrojnih prašnjavih garaža u Haifi. Ubrzo je izašao singl za jednu etiketu u San Franciscu, da bi na insistiranje sjajnog benda The Ataris prošle godine izašao split, koji je oduševio i kritiku i fanove i prodao se u 25,000 primeraka, što je za tako malu etiketu kao što je Kung Fu zaista odlično. Posle takvog uspeha, izlazak debi albuma nije mogao da se ne desi. Muzika ovog benda je ponajviše podseća na fuziju dva sjajna benda No Use For A Name i Lagwagon, mada je uticaj ovog drugog ipak malo izraženiji, što u melodijama i načinu nizanja akorda, koji su, by the way, retko kada četvoroakordni, već u velikom broju slučajeva u šest ili osam rifova. Produkcija je kristalno čista, tipična za sve kalifornijske bendove, sa izraženim bubnjem, drugom melodičnom gitarom i naročito vokalom. Album je prepun sjajnih melodija, vrlo pažljivo smišljenih, uglavnom smeštenih na prava mesta i u pravo vreme. Tekstovi su slabiji deo ovog benda, mada je to slučaj sa gotovo svim bendovima današnjice, koji izgleda da nemaju šta pametno da kažu kada su veze između suprotnih polova u pitanju (sem par časnih izuzetaka). Mislim da je potpuno nepotrebno da izdvajam neke pesme, pošto je album jedna celina koju je nemoguće odvajati na delove. Sjajan album u svakom pogledu, pogotovo za one koji kalifornijsku svirku smatraju delom svog životnog identiteta.
Kung Fu Records: P.O. Box 38009, Hollywood, CA 90038, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
