Melodični bend Useless I.D. sam prvi i jedini put čuo preko splita sa Ataris, izdatog za Kung Fu Records. To je bilo sasvim dovoljno da kontaktiram ovaj bend iz Izraela, tačnije Haife, i njihovog gitaristu Ishay-a. On je odgovorio na moja uglavnom klasična pitanja (jer nisam ništa imao pojma o njima!) za neverovatnih sat vremena preko e-mail-a. Svaka čast! Nisam napomenuo da iza sebe imaju zaista puno izdanja, s obzirom da postoje šest godina. Imaju dva albuma (Dead’s Not Punk i Get Into The Pita Bread Pit oba na izraelskoj etiketi Fallafel Records), zatim 7″, odnosno njihovo prvo izdanje Room Of Anger izdato na Sellout Records iz San Francisca, dva splita (jedan sa Ataris na Kung Fu Records, drugi sa All You Can Eat na Farmhouse Records), kao i pojavljivanje na gomili kompilacija, a između ostalog i na Fat Wrecku. Ipak, nešto više će nam reći gitarista Ishay u nastavku…
Nešto o istoriji tvog benda? Kada ste se upoznali?
Useless I.D. smo osnovali 1994. godine i od tada smo tri puta bili na turneji u SAD i jednom u Evropi. Mi smo broj jedan Falafel fanovi, i svi smo prljavi punk rockeri. Upoznali smo se negde ’92 ili ’93, ne sećam se tačno, bio sam mali, ali mislim da je bilo preko skejtbordinga. Znaš, izlazili smo na ta mesta gde su išli skejteri i pankeri, pa je bilo sasvim normalno da se skontamo.
Reci mi nešto o vama lično (ribe, roditelji, škola, detinjstvo…)
Naši roditelji su pijanice, devojke nas mrze, mi smo pank rokeri od kada znamo za sebe i za pank smo čuli pre nego što smo naučili da držimo nož i viljušku (šalim se, naravno).
Ti si iz Izraela, Haifa. Kakva je scena tamo?
Scena je sranje. Tel Aviv je najlenje mesto na svetu i većina ljudi su ovde neviđeno glupavi. U Haifi ima par cool klinaca, ali to ništa ne pomaže kad su većina ostalih jebeni luzeri.
Čitao sam nešto o izraelskoj sceni u poslednjem Maximum Rocknroll-u, gde vas je neki klinac žešće ispljuvao. O čemu se radi?
Jedan stvarno neprijatan i dosadan lik (svi misle da je klinac, zato što je tako nenormalan, ali on ustvari ima 26 godina), koji je nekad bio veliki Useless I.D. fan je popizdeo na nas, zato što nismo spomenuli jedan garažni bend njegovog najboljeg druga u izraelskom scene raportu koji smo pisali za Maximum Rocknroll. Tako je on napisao to jebeno govnarsko pismo i pošto su ljudi iz Maximuma… dobri drugari sa nama, oni su nam poslali to pismo da bi mi mogli da odgovorimo na njega i na njegova neistinita ogovaranja i ostale govnarije. Završilo se prilično ružno i mislim da je bilo mnogo bolje da nije ni objavljeno.
Kako ste dobili ime Useless I.D.?
To je bilo dosta davno… ali ipak nije na meni da nas krivim zbog tog imena… znaš o čemu pričam. U Izraelu imamo tri godine služenja vojske za SVAKOG između 18 i 21 godine i oni ti daju neku vrstu šifre na vratu sa brojevima, da bi oni znali da ako pogineš za vreme služenja vojske da taj broj dodele drugom. Znaš mi smo bili u fazonu da je to totalno beznačajan i bespotreban broj zbog jebenih armijskih zahteva. Ustvari, ja mrzim to ime (nikada i nisam išao u vojsku).
Zbog čega melodija? Kako ste došli do zvuka oko kojeg biste se svi složili?
Mislim da smo svi želeli da sviramo jako brz pank, znaš, mi smo svi voleli old school hardcore sa početka osamdesetih, ali smo isto tako znali da će nam brzo dosaditi ako radimo Poison Idea obrade, pa smo probali da ubacimo malo harmonija i melodija… Mislim da je naš zvuk prilično brz, a posle par meseci je i zvučalo baš kao što smo hteli, samo malo prljavije.
Da li ste svirali u nekom bendu pre Useless I.D.?
Da, svirali smo u nekim bezveznim lokalnim hardcore pank bendovima i svi mogu da te snimke pronađu preko 7″ kompilacije izraelskih bendova koju je izdao američki Beer City Records.
Koji su vaši uticaji?
Teško je reći… Imali smo ih jako puno, a gotovo da nijedan od njih nije u našem zvuku primećen. Neke od novih stvari koje slušam u poslednje vreme su Dillinger 4, Limp, Hot Water Music, N.R.A., The Ataris, ali uglavnom su to melodični bendovi.
Šta misliš o vašem dosadašnjem uspehu?
Mislim da je dobro što imamo izdate stvari na nekim cool etiketama kao što su Fat Wreck ili Kung Fu, ali uglavnom ne mogu reći da smo doživeli neki veliki uspeh sa bendom. Stvari zbog kojih sam jako ponosan su što smo uspeli da objavimo puno materijala, što smo svirali da dosta cool mesta i upoznali brdo ljudi.
Koji ti je omiljeni Useless I.D. album?
To je sigurno najnoviji split 10″ koji će izaći u septembru sa nemačkim bendom Tagtraum. Izaći će na Vitaminepillen Records u Nemačkoj, organičen na nekih 500 kolor vinila, pa ti idi na sajt (vitaminepillen-records.com) za više informacija.
Da nisi u Useless I.D. šta bi radio u životu?
Mislim da bi sigurno svirao u nekom drugom pank rok bendu. Ne mogu sebe da zamislim, a da ne sviram pank rok… he, he…
Šta misliš o radiju?
Ne volim ga. Ubija pesme… Bendovi se stalno puštaju i jedina stvar koju mogu da radim jeste da mrzim te bendove, koji bi mi se verovatno svideli, da nije radija. Mislim da su DIY radio stanice cool, puštaju pank rok i nisu plaćeni da nam ispiraju mozak sa bezveznim rock bendovima.
Kakvi su odnosi članova benda sa suprotnim polom?
Ja i Guy imamo devojke već tri godine, dok Ido i Yotam nemaju.
Kakva kola vozite?
Ja i Guy vozimo Subaru, ne mogu da se setim koja vozi Ido. Yotam će voziti naš Gmc kombi ove jeseni u Americi.
Da li volite da čitate knjige? Vaša omiljena knjiga?
Mi baš i ne volim knjige… Čitamo Maximum Rocknroll i Punk Planet pored svega.
Koja je najsmešnija stvar koja vam se desila na turneji?
Imamo ih jako puno! Uglavnom, većina zajebancija se desi na bini sa nama… Mislim da je najjače bilo u Nemačkoj, kad se na binu popelo dvanaest golih likova sa neuključenim gitarama. Bili su na bini cele večeri bukvalno… Isto tako u Taco Bell u SAD je uvek ludilo. Ne mogu više ničeg da setim…
Koja je najgluplja stvar koju si uradio sa novcem?
Hmmm… ne baš mnogo… Mislim da je preterani rad prilično glupa stvar, i to radim za novac, to radim već duže vreme, tako da je to to…
Znači, zaposleni ste?
Da, moramo da budemo zaposleni. Svi imamo dnevne poslove (ili noćne, kao ja) da bi bend opstao. Svi radimo bezvezne, govnarske poslove… Yotam je poštar, ja i Guy radio u noćnom klubu, a Ido svira bubnjeve po svadbama…
A sad jedno političko pitanje. Da li znaš šta se dešava sa mojom zemljom i šta misliš o svim ovim jebenih govnarskim stvarima koje radi američka vlada ostalim zemljama u svetu?
Naravno da znamo šta se dešava kod vas, ali je teško reći šta je najbolje uraditi, posle svega ovog što su mediji prikazali… i cele te licemernosti NATO pakta i Amerike… Ne znam pravi odgovor na tvoje pitanje…
Neki poslednji komentar? Kako da ljudi dođu do vašeg benda?
Pa da, svi su dobrodošli da nam pišu i da stupe u kontakt sa nama. Adresa i mejl su negde dole. Na sajtu možete naručiti sve naše diskove i ploče, majce i slično. Mi smo uvek zainteresovani za kompilacije i splitove, tako ako želite kontaktirajte nas, pa ćemo se dogovoriti! To je to, čoveče. Hvala ti još jednom za intervju za koji se nadam da ti se sviđa i puno pozdrava od Ishaya i Useless I.D.
Useless I.D.
P.O. Box 7812
Haifa 31070
Israel
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
