Zanimljiva vest, mada iskreno, teško da je ovo neočekivano. Glavonje iz etikete Victory Records su odlučili da tuže jedan od svojih bivših bendova za ni manje ni više nego milion zelembaća. Posebno napadaju pevača Tomas Kelnokija, jer bend navodno nije ispoštovao ugovor koji sada ima sigurno preko deset godina o izdavanju četiri studijska abuma. Etiketa je tužila bend jer su stalno kasnili sa pravljenjem novih pesama i stalno smišljali nove izgovore za neproduktivnost. Etiketa traži milion dolaza zbog nastale štete.
Koliko god ovo nebulozno zvučalo, Victory je angažovao neke, prilično skupe advokate, koji su već radili slične stvari. Inače, kažem nebulozno, jer je Streetlight Manifesto izbacio pet albuma za Victory Records: Everything Goes Numb (2003), Keasbey Nights (2006), Somewhere In The Between (2007), 99 Songs Of Revolution: Vol. 1 (2010) i Hands That Thieve (2013). Sudeći po tužbi Keasbey Nights etiketa ne računa u njihove albume, jer je ovo u suštini ponovo snimljen album prvenac Kelnokijevog bivšeg benda, meni veoma dragog Catch-22. U tu priču su ubacili i 99 Songs Of Revolution, pošto su u pitanju obrade.
Bend i etiketa već par godina izbacuju otrovne strele preko medija, koji su se pojačali negde u vreme izdavanja poslednjeg studijskog albuma Hands That Thieve. Šta će biti od svega, ne znam. Bend sigurno nema te pare, ali Victory je etiketa čiji način poslovanja je već početkom milenijuma prilično zasmetao većem delu scene.
