Beogradski bend neobičnog imena Viseći Vrtovi Vavilona je osnovan prošle godine, ali daleko od toga da predstavlja neku nepoznatu pojavu. Za ovaj bend verovatno niste ni čuli, ali ste članove upoznali na svirkama tokom prethodne decenije. VVV čini trojka muzičara koji su svoja iskustva iz bendova Doghouse, Tea Break i Blanfile ukrstili i napravi iznenađuje osvežavajuć, ali i totalno drugačiji materijal od svega što su do sada uradili.
VVV sviraju prvenstveno muziku nabijenu melodijama i jakim gitarskim rifovima. Meni na pamet pada sličnost sa novijim Face To Face, mada ima ovde dosta i Smashing Pumpkins sa početka devedesetih. Melodična gitara dominira, ali jaka bas deonica drži svirku na gomili i za mene predstavlja ubedljivo najjaču polugu benda. Možda se nekom neće svideti u kom je pravcu otišla svirka, jer je atmosfera turobna, a i tekstovi nisu ništa veseliji. Izrazito lični, ali prilično nerazumljivi. Ipak, meni ovakvi tekstovi nikad nisu bili previše bitni za neki bend. Ne smatram ih lošim, već da sam totalno ravnodušan na njih.
Muzika je već druga priča. Baš se potrefilo da ovaj album slušam dok napolju pada kiša, a upravo je i takva atmosfera u pesmama. Mračna, turobna, depresivna, poetična, kao da priziva jesen i kišu. Čudno jake gitare na početku albuma će sigurno izazvati zbunjenost kod slušaoca. Ima dosta takvih momenata koji neodoljivo podsećaju na alternativu koja se slušala devedesetih. Face To Face fazon ipak, na moju sreću, daleko više dominira albumom. Recimo sjajna pesma Oči, koja ima nekoliko tema i koja luta u nekoliko pravaca, sasvim uspešno vodeći pod ruku slušaoca. Verovatno najveći hit je pesma Novčić, koja kao da je izletela iz osamdeset i neke, odiše nekom specifičnom atmosferom. Otprilike zamislite situaciju da vozite bicikl kroz Kneza Miloša u tri ujutru, nigde nikog, sve je sablasno prazno. Sijaju svetla velegrada, ali se nekako u toj veličini Belog Grada osećate veoma usamljeno.
Na početku sam pričao o postavi, ali sam propustio da kažem o kome se radi. Pevač i gitarista je Dejan Cvetojević, koji je sa uspehom predvodio Doghouse u vreme buma beogradske scene, basista Dušan je iz Blankfile, mada ga mnogi više znaju po uspešnom organizovanju koncerata stranih bendova, dok je na bubnjevima Cookie, dugogodišnji bubnjar Tea Break. Dakle, postava sa dobrim pedigreom, koja je uplovila u neke nove vode. Što se mene tiče sasvim uspešno. Mogu samo da se nadam da im ovo neće biti jedini iskorak.
