Voodoo Glow Skulls je bend veoma poznate reputacije. Njihova fuzija brzih ska ritmova i punk rocka, socijalnog pristupa tekstovima i beskompromisne zabave, učinila ih je najpoznatijim svetskim ska pank bendom. Prodavši preko 800.000 albuma, mislim da su s pravo zaslužili da se nađu na stranicama ovog fanzina. Intervju je urađen sa pevačem Frenkom, inače jednim od trojice braće Casillas koji sviraju u ovom bendu.
Nedavno ste promenili etiketu. Bili ste nekih šest ili sedam godina na Epitaphu i ja sam stekao utisak da ste se umorili jedni od drugih. Kako ste dospeli baš na Victory?
Epitaph će uvek biti veliki i značajan deo naše karijere. Izbacili smo naše najbolje albume na toj etiketi. Posle određenog vremena, počeli smo da primećujemo da ulažu sve manje interesa u naš bend. Stvari su se promenile na Epitaphu. Zaista mislim da smo se umorili jedni od drugih. Mi se kao bend veoma mnogo trudimo, vežbamo svaki dan i sasvim je prirodno da želimo da naša etiketa ima isti takav odnos prema nama. To se više nije dešavalo sa Epitaphom. Shvatili smo da je vreme da promenimo sredinu. Biti na Epitaphu je zaista velika čast, i to većina bendova s pravom i govori. Mi smo ponosni što smo bili deo te istorije! Promenu u stavu Epitapha smo najviše primetili na Warp Tour-u. Vidiš kako drugi bendovi dobijaju više pažnje, reklama nas skoro uvek zaobilazi. Pre dve godine, na Punk-O-Rama turneji smo sreli potpredsednika Epitapha, rekli mu kako stvari stoje, njemu se to nije svidelo i generalno to je bio početak razlaza. To je bio prirodan razvoj događaja: oni nisu želeli bend koji se budi, a mi smo želeli etiketu koja će nas više podržati. Počeli smo da tražimo neku nezavisnu etiketu, jer nismo želeli da dospemo da mayor. Okej je da te oni zatrpavaju sa lovom, ali je problem što ih zabole za bend. A mi ipak nismo tip benda koji će da piše sladunjave pop pesmice. Tako da je jedino rešenje bio prelazak na neku nezavisnu etiketu. Sa Victory Recordsom smo bili već neko vreme u kontaktu, a u poslednjih par godina, čini nam se da su pokazivali veliko interesovanje za nas. Dolazili su na naše svirke, ostajali i zajebavali se, tako da smo postali veliki prijatelji. Zato smo pozvali Tonija i rekli mu da bi želeli da se pojavimo na njegovoj etiketi. On je sa oduševljenjem pristao i potpisali smo na dva albuma. Sada smo praktično na početku. Novi bend.
Koje su prednosti prelaska na Victory?
Za sada rade sve što je u njihovoj moći da se album što bolje raširi. Šalju postere u muzičke prodavnice, rade reklame za fanzine i magazine, daju ljudima do znanja da je album izašao. U zadnjih dve godine čini nam se da je Epitaph prilično zapustio reklamnu kampanju našeg benda. Dešavalo se da odemo na turneju, a da klinci i ne znaju da smo na njoj, pa čak i da nam je izašao novi album.
U bendu si još od 1988. godine. Da li si ponekad pomislio da je bend ustvari tvoj posao?
Ne samo da je bend moj posao, već je moj životni poziv. Nešto najlepše što mi se ikad desilo.
Pričajmo malo o vašem novom albumu Steady As She Goes. Mislim da je sjajan album i da je daleko bolji od Symbolic. Kakav ste imali pristup pri pisanju pesama? Kako ste došli na ideju za onaj piratski fazon na omotu?
Želeli smo da damo malo veći DIY pečat albumu. Proveli smo poslednjih godina usavršavajući naš sopstveni studio. Sami smo isproducirali i snimili album. To je bio velik korak za nas. Sada smo ubeđeni da sledeći album možemo daleko bolje da snimimo! Naš pristup muzici je bio sličan onom kakav smo imali na početku karijere. Želeli smo da stvari držimo pod kontrolom, ali ipak što jednostavnije i iskrenije. Straight Forward, tačnije. Unapredili smo naš fazon koliko god smo mogli. Piratska tema se prirodno uklopila sa nama. Mi sebe smatramo sličnim piratima. Naš stil života je ludnica! Svaki dan drugi grad. Naš kombi je naš brod. Pljačkamo, pijemo i otimamo žene! Ozbiljno, ja i Eddie smo došli na tu ideju. Steady As She Goes je naš brod koji će nas provesti kroz uzburkano more, kroz trendove. Znaš, kada smo počinjali Nirvana je bila mega popularna, pa su svi želeli da zvuče kao Nirvana. Sad nas takvi bendove mole da nam budu predgrupa. Ista stvar se desila sa Green Day. Svi bili kao Green Day. Onda su svi želeli da budu Bostonsi, pa smo ispratili i taj trend. Danas, svi žele da budu kao At The Drive In. Mi samo mirno putujemo našom rutom.
Ima par novih pesama o kojima bih želeo da porazgovaramo. Mislim da je prva pesma sa albuma Voodoo Anthem jedna od vaših najboljih ikad. Možeš li mi reći nešto više o njoj? Ima jedan stih koji kaže da neki ljudi dolaze na vaše svirke samo da bi videli predgrupu. Da li se Voodoo Glow Skulls stalno bori sa takvim stvarima?
Voodoo Anthem je lična i autobiografska pesma. Govori o našoj karijeri, o usponima i padovima koje doživljavaš sa bendom. Nemamo problema sa bendovima koji su nam predgrupe. Taj stih koji spominješ je o klincima koji dolaze na naše svirke, a ustvari ne dolaze, već žele da privuku pažnju. Kada smo na bini, pokazuju nam srednji prst, javljaju se, jer žele da pokažu koliko nas ne vole. Takvi nikada neće prići i reći: Ej, brate, ja ne volim tvoj bend. Sranje ste. Ne. Oni će samo da stoje sa prekrštenim rukama, jer su došli da ogledaju predgrupu, jer, zaboga, Voodoo Glow Skulls su najobičnije smeće. Kad mi čujemo tu njihovu gluposti, oni se samo okrenu i pokupe svoje prnje. Ali, okej. Nama to ne smeta. Ne obraćamo pažnju na sve to.
Još jedna stvar koju sam primetio na albumu je da više nemate pesama o određenim likovima, kao na prethodnim albumima, već imate par pesama koje se bave političkim i socijalnim temama, kao što su Tell The People ili Ethnic Cleansing Day. Da li takav trend možemo očekivati i u budućnosti?
Iskreno, nemamo formulu kako treba da pišemo tekstove. Pišemo o stvarima koje smo iskusili na svojoj koži u svakodnevnom životu. Bend je sazreo na više načina, barem što se tiče pisanja tekstova. Bilo bi potpuno besmisleno kada bih pisao o srednjoškolskim temama. Imam 35 godina. Stvari vidim znatno drugačije sada.
Gomila ska bendova još 97/98 postadoše mainstream, a vi niste. Ali sada, svi ti bendovi su potpuno nestali, a vi niste. Da li je danas ska bitan muzički pravac?
Takozvani Treći Ska talas je došao i prošao kao tajfun! Nismo ni stigli da ga primetimo. Mi smo već godinama svirali ska kada se ovo desilo. Gomila bendova koji su došli niotkuda, jedino su želeli da inkasiraju svoj trenutni uspeh gomilom zelembaća. Mi smo napravili razuman napor da sva ta sranja izbegnemo. Veruj mi, imali smo dosta mogućnosti da kidnemo u mainstream tih dana. Ali, ja ne želim da budem jebena lutka mejdžor etiketama. Dosta bendova o kojima govorima danas ne može ni običnu svirku da organizuje. Ili su jednostavno promenili svoj muzički pravac, pa ih ne primećujemo više. Mi nismo promenili svoj muzički pravac. I dalje obožavamo ska muziku. Razlika je u tome što mi ska koristimo kao uticaj, a ne kao muzičku formulu. Mi smo pank bend koji je pod uticajem ska muzike. Isto tako je očigledno da imamo dosta drugih uticaja na našu muziku. Dosta bendova se raspalo kada je ska trend prošao. Ili su postali dosadni, predvidljivi i isprani bendovi na koje niko ne obraća pažnju. Danas ljudi slušaju glupavi metal-rep i emo, i svima je jasno da će i taj trend da pukne. Znaš kako to biva: mejdžori se ubace, kupe svaki božiji bend koji se pojavi, a ljudima polako počinje da ide na živce tolika količina istih bendova. Zanimljivo je da se svakih nekoliko godina ista stvar dešava, a ljudi lako upadaju u zamku.
Ima još jedna pesma o kojoj želim da razgovaramo. Nada en la Cabeza, koja govori o preživljavanju ljudi iz latino zajednice. Da li se ti i tvoja braća susrećete sa takvim tipom problema u životu?
Ne, ne bih mogao da kažem. Imali smo sreću da su naši roditelji snažne i časne ličnosti, sa jakim porodičnim vrednostima. Povukli su nas sa geta u Los Anđelesu kada smo bili veoma mladi. Malo je takvih srećnika. Iako je većina stanovništva ovde latino porekla, i dalje imao dosta borbe za preživljavanje. Neki kažu da su Meksikanci lenji. Mi kažemo da nismo! Odrastajući u Južnoj Kaliforniji, imao sam prilike da vidim svakakve stvari. I dalje postoje kreteni koji nas nazivaju smećem. Pesma u suštini govori o tome da smo mi rođeni ovde i da se tako i osećamo.
Znam da imaš sopstvenu etiketu. Kakvi su tu bendovi i koliko ti činjenica da si u bendu pomaže u radu sa etiketom?
Etiketa više ne postoji. Radila je neke dve do tri godine pre nego što sam odlučio da je zatvorim. Imali smo snažan start, ljudi su govorili da smo perspekrivna etiketa. Izbacili smo nekoliko cool bendova kojima je trebala pomoć. Potrošili smo gomilu novca, jer smo mislili da će bendovi želeti da napreduju u svojim karijerama. Nažalost, to se nije desilo, i mi smo pukli.
Bili ste na MTV i na Warp Tour i može se reći da ste zasluženo stekli malo veću popularnost. Koje imate ciljeve kao bend danas?
Dosta smo postigli kao bend do sada. Bilo bi veoma lepo kad bi uspeli da postignemo finansijsku stabilnost nekako, a da ne pravimo kompromise bilo kakve vrste. Sranje je kad moraš da brineš o novcu. Ova vrsta posla je totalno nepredvidljiva. Naš trenutni cilj je da nam sledeći album bude bolji. Mislim da i novi album govori u to ime, i da je dokazao da smo itekako napredovali. Teško je dokazati se ponovo, kad nisi više na onako velikoj kući kao što je Epitaph. Mi nismo tip benda koji ide na turneju sa velikim bendovima. Uvek smo voleli da radimo po svom. Radili smo sopstvene turneje još od osnivanja. Nije da smo najveći bend, ali nismo ni najmanji. Sledeća stepenica je da ostanemo još duže na turneji i da dopremo do klinaca koji misle da punk rock nije samo Blink 182 ili Sum 41. Izgleda da se pojavljuje novi tip klinaca koji žele bendove poput Voodoo Glow Skulls, bendove koji im nude nešto drugačije.
Imate reputaciju benda koji veoma mnogo svira. Osim očigledne ljubavi prema muzici, šta vas još drži na stazi svaki dan?
Činjenica da imamo priliku da podelimo naš umetnički prilaz muzici sa drugim ljudima je sasvim dovoljna. Ali, u isto vreme, mi smo jedna velika porodica! Imam priliku da putujem i iskusim stvari koje mnogi ljudi neće nikada videti. To je mnogo vrednije o bednog čeka koji dobijemo.
Da li ste osećali pritisak kada ste snimali poslednji album?
Ustvari, ovo je bio najopuštenije snimanje albuma do sada. Snimali smo u kući mog brata (on ima studio). Atmosfera je bila relaksirajuća. Naš pristup komponovanju je bio malčice drugačiji nego inače. Bend mi šalje demose, onda ja pišem tekst na kompjuteru. Živim u Arizoni, a ostatak benda u Kaliforniji. Osim toga, promena nam je veoma prijala. Prvi put smo sami snimali i to se (nadam se) i oseti na snimku.
Ljudi ne žele da stagniraju, još manje muzičari. Da li je Voodoo Glow Skulls napredovao kako je vreme prolazilo, prvenstveno zbog raznoraznih iskustava koje ste imali tokom godina?
Da. Uspeli smo da napredujemo tokom godina na razne načine, i u muzici i van nje. Preskočili smo vreme. Uspeli smo da kontrolišemo deo posla koji bi i trebali da kontrolišemo, ali zbog godina i neiskustva nismo bili svesni svega toga. Sada je sve definitivno u našim rukama.
Možeš li mi reći nešto više o životu latino zajednice? Da li ste ikada imali problema zbog svog porekla? Čini mi se da je danas latino zajednica veća čak i od crnačke?
Mi pokušavamo da se što više uklopimo u američki način života. Na primer, nikada nećete videti Meksikanca kako prosi na uglu ulice. On će uvek imati nešto da ti proda, makar to bila i olovka… Postoje druge rase koje samo sede na uglu i čekaju da im ljudi daju pare. Nose natpis: Gladan sam. Dajte mi novac. Ja bi im rekao da vuku svoje lenjo dupe i zarade jebenih tri dolara na sat. Ma, jasno ti je o čemu pričam. Ja sam kao mladić dosta radio na gradilištima, i uvek sam nailazio na tipove koji su govorili da su došli Meksikanci da im otimaju poslove. Ali, većina takvih momaka su lenjivci, koji su već oko podneva pijani kao dupe, a jedino što imaju da kažu jesu negativne reči uperene prema Meksikancima. A nikada se ne potrude da završe posao do kraja. Onda naš narod dođe u ovu zemlju, dva puta bolje odradi posao za duplo manje para, a njima i dalje nije jasno kako onda mi uvek dobijemo posao.
Velik problem je i činjenica da ima toliko mnogo imigranata prema kojima se ljudi ponašaju kao prema govnima, zato što nemaju papire. Da li ti se ikad desilo da si morao mnogo više da se dokazuješ samo zato što si pripadnik latino zajednice?
Ne. Mi smo danas većina. Ima prilično mnogo problema sa imigrantima, ali sa druge strane ima dosta uvaženih i čestitih pripadnika latino zajednice, koji predstavljaju bitnu kariku u modernom američkom životu u Južnoj Kaliforniji. Čak i ilegalni radnici imaju neki stepen respekta. Zato što rade poslove koje inače niko ne bi hteo. Zaista ne znam da li mi išta treba da dokazujemo, ali se veoma trudimo da budemo deo jednog velikog američkog društva. Mi smo rođeni ovde i nameravamo da ostanemo. Mnogo ljudi zaboravlja da je ova zemlja i stvorena kao mesto gde će ljudi iz različitih zemalja tražiti bolji život.
Na turneji ste još od prelaska na Victory Records. Kakvi su vam utisci?
Victory je dokazao da je dostojan svoje reputacije. Zaista brinu o svojim bendovima. Mi smo već došli do nivoa na koji mnogi bendovi sa ove etikete tek treba da dođu. Veoma smo zauzeti i bukvalno se ubijamo na turneji. Victory je samo još jedna etiketa. Ima i boljih i gorih! Dokazali su nam da se bore za svoje bendove i mi to poštujemo. Veoma nam je drago da smo izbacili album za njih!
Ok, mislim da nemam više pitanja. Reci nešto na kraju za čitaoce u Srbiji.
Hvala vam puno što čitate ovo. Možda ćemo jednom posetiti vašu prelepu zemlju! Do tada We Do Voodoo We Do, FUCK YOU. Tebi Vlado puno hvala. Ovo je bio zaista inspirativan intervju. Čuvaj se.
Voodoo Glow Skulls:
5225 Canyon Crest, Dr. Box#71-346
Riverside, CA 92507
USA.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #9, maja 2003.
