Priča o strejt edž hardkor projektu koji planira dvojac iz AFI-ja Dejvi Hevok i Džejd Padžet je prisutna već nekoliko godina. U raznim intervjuima su obojica pričali o tome, a ja se sećam da mi je Dejvi još 2004. godine, kada smo nekoliko dana komunicirali preko skajpa, govorio o svojoj želji da napravi nešto što bi pomalo podsećalo na rane početke AFI-ja. Što agresivnije, što ogoljenije. Prepoznatljivo, a opet drugačije od svega što je do sada uradio. Kao i većina priča utihnula je nakon nekog vremena, a onda kao grom iz vedra neba: bend se zove XTRMST i album izlazi krajem jeseni. Kada sam to početkom leta saznao, zaista sam sa nestrpljenjem iščekivao dan kada ću se dočepati ovog albuma i sad kad sam ga preslušao sa svih strana, u svim uslovima i u svim raspoloženjima, mogu samo da kažem da se čekanje itekako isplatilo. Ovo je totalno ludilo od albuma!
Ovo je potpuni zaokret u odnosu na priču u kojoj je sad AFI, melodije su prilično disonantne, Dejvijev vokal vrišti kao sa Shut Your Mouth And Open Your Eyes, a ono što je Padžet pokazao na ovom izdanju je fascinantno. Stilski nije ovo lako strpati u neku kategoriju, pa čak ni opisati. Zamislite recimo švedski Refused. E, pa nešto poput toga, ali sa vrlo čudnim rifovima, jako čudnim melodijama i prepoznatljivim vokalom pevača AFI. Njegov vokal će vam u suštini biti i jedina poznata stvar kad se upustite u slušanje, jer je Padžet duboko posegnuo za svojim hardcore korenima i izvukao jebeno dobre gitarske delove.
Tekstualno su daleko prostiji od AFI i teško ćete naći neke od mozgalica kojih je Dejvi uvek bio prepun. Ovde su više klasične in-your-face teme poput osvete, ekstremnosti, konformizma… Uvodnu Words For The Unwanted ste možda negde čuli, jer je bila puštena na striming servise. Gitare odmah režu, a Dejvi punom snagom svog vokala vrišti This Is Who I Am. Album nastavlja u sirovo surovom fazonu, nudeći nam svake sekunde momente čistog iznenađenja, prošaranog zadovoljstvom što čujemo poznati vokal u novom muzičkom ruhu.
Social Deathplay je Padžetovo remek-delo i verovatno najbolji rif koji je uradio još od The Art Of Drowning. Njegov dolazak, uostalom, na album Black Sails… je već označio značajan zaokret u muzičkom smislu, kada se AFI polako profilisao od sirovog hardcore punk benda u spektakularni melodični punk bend koji je dominirao početkom milenijuma, barem kada je underground scena u pitanju. Zato mi je strašno drago kad vidim Padžeta da se vraća tim danima, ali još ogoljenije i jednostavnije. Sada ima priliku da mašti pusti na volju i rezultat je vidljiv: improvizovanih delova ima na tone, a samo preslušate Merciless i The Way, kada se nimalo ne ustručava da ubacuje svoje ideje.
Hevok je sa druge strane bio zaslužan za tekstove koji su totalno direktni, izrazito besni i agresivni. Prvo vrišti u Conformist: You want rebellion? / Then look to mine, potom očajnički peva I’ll kill with the devout / I’ll die with the devout, u sjajnom anti-ratnoj The Breed. U Dirty Nails ujeda kao nikad do sada: Smirk and ask me how I live like this when you can barely speak / You ask me why I live like this and you’re barely alive. Pored vrištećih momenata, ima i par klasičnih spoken, koje je znao i u AFI ponekad da ubaci. Meni je bio zanimljiv deo u Extremist, kada govori: Tolerance is ignorance / Moderation is weakness / I am the extremist. Potom, pravo iz ničega, kreće da se dere War! We Are At War, muzika se ubrzava, a onda ponovo iznenada prestaje kada Dejvi reč War zamenjuje sa Retalitation, i novi krug se otvara. Ova pesma je verovatno hajlajt čitavog izdanja.
Očekivao sam dobro, dobio sam impresivno. Da li će se i vama svideti, zaista ne mogu da kažem. Prosečnom AFI konzumentu će ovo možda zvučati previše nemelodično, bez obzira na superioran Hevokov vokal. Sa druge strane, možda će fanovi sa čistokrvne hardcore scene ovo itekako voleti da slušaju, podsetivši se davnih dana kada je AFI bio ekstremno dobar i uzbudljiv bend, pre nego što su počeli da se šminkaju, snimaju krajnje diskutabilne albume i generalno prave budale od sebe. XTRMST je definitivno dašak svežeg vazduha koji nam je bio preko potreban. Apsolutno najbolji debi album u poslednjih nekoliko godina.
Dim Mak Records
https://www.facebook.com/dimmakrecs
https://www.facebook.com/XTRMST
