Boysetsfire – While a nation sleeps…

80

Navikli ste da ja imam u skoro svakom od žanrova po neko Sveto Trojstvo, pa tako i kada je BSF u pitanju, zauzima ovu vrednu titulu u hc-u.

Zabalavevši na prošlogodišnjem Punkrock Holidayu, jedva sam čekao da čujem gde se stiglo. Prosto nestvarno su zvučali albumi u prvom životu benda. Predobro i uvek par koraka ispred svih ostalih koju su pokuišavali da se bave muzikom u okvirima žanra.

Ovaj drugi život benda, se mogao malo i predvideti kroz prizmu ispod prosečnih radova Nejtanovog benda The Casting Out. Ja sam to pratio, ali mi je bilo žao da kasapim ružnim rečima; baš nisam imao srca. On je fenomenalan vokalni solista, al’ se nikako ostatak benda nije uklapao s njim. Sorry na digresiji.

Navlakuša je bio prvi singl, Closure, jer je ujedno to i najbolja pesma na albumu. Na ostale se ni posle ovih mesec dana nisam navikao. Mislim, popamtio sam ih, naučio neke tekstove od silnog slušanja, ali kad ne ide, ne ide. Ne ide na silu. A mislio sam da ona stara uvek pali (Ne jebe lep, no uporan). Prvi pridev koji mi je sleteo na pamet je mučan album. Pošto nisam ništa očekivao, jer se očigledno plašim razočaranja, dobro sam i prošao. Da navedem hajlajte: Everything Went Black je krljačina bolesnih umova koja mi je prijala jer je kombinacija prastarih radova i novih trendova. Phone Call i Let It Bleed su klasične BSF melodije, ali već je to viđeno i čuto – kopija samih sebe – nije neslušljivo, mož se pusti ponekad i prija. Never Said i Alter of God su ekstremno spore i dosadne, pa gotovo kad ‘oćete da duboko patite i da se mazohišete pred samoubistvo, da vam bude još teže, onda se setite ovih moji preporuka. Neka hvala. Sledeća krljačina, sa metal rifom mi je još više prijala od Everything… je Wolfes of Babylon. Dooobra! Pray ogavna (tačka).

Sad oni koji nisu slušali album, prethodni detaljni pasus ništa ne znači. Zato sažeto rečeno, ako volite After The Eulogy album, ovo je album za vas. Ja sam ga voleo dok nisam čuo dva albuma koja su usledila nakon njega. Znam da BSF ume bolje, pa zato ih i kudim. Mlaćenje prazne slame na kraju, u konkretnom slučaju znači 50-50. Nit smrdi, nit miriše. Ako bih dozvolio sebi da se ponavljam, onda ću reći – ljudi, pravite singlove, maxi-singlove, jer nije poenta u cifri trackova na disku.

Sveto Trojstvo još uvek niste oskrnavili, ne brinite 😉

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime