Sećam se dobro te 2000. kada sam u Dimitrali neki broj, posetio dragog mi Mr. B-a, koji se upravo vratio iz nabavke svežih naslova (i listova biljki), po koje je morao da ide čak do Kaluđerice. To je bilo vreme kada je kaseta bila najeksploatiosaniji medij u našoj maloj kolekciji. Teško se dolazilo do računara i diskova. Za ne poverovati, zvučim kao da je bilo pre sto godina, a prošlo je samo 5. Pa eto, tako je. Death By Stereo je na velika vrata ušao u naše živote i postao nešto na šta moje uši do tada nisu navikle. No, vi koji ne znate, obavezno da naučite. Kasnije drugi, još bolji od prvog; pa treći još bolji od prvog i drugog zajedno; i naivno pomislih da je to tô. Death for Life je nešto što sam jurio par meseci na netu, jer se samo u jednom mikronskom trenutku pojavio na ruskim sajtovima i zauvek nestao. No, dočekasmo i CD. Prvi tonovi će vam sigurno zagolicati senzore koji vam u malom mozgu služe za registrovanje Van Helena i Def Leparda ;-). (ovde ide deo gde se vi ispreneražavate i psujete). Jeste tako. Produkcija je nešto na šta se posle tri preslušavanja albuma naviknete. Na ta tri (pa i trista tri) puta vas nateraju predobri hitovi. Zaista je nezahvalno reći, ali moram. Četvrti je najbolji album do sada. Meni i posle trihiljadetristatridesettriputa još nije dosadio. Sad stvarno moram da kažem, da su za moj ukus dovoljno uradili i da neće biti preke potrebe da izdaju peticu. Često se uželim da čujem nešto i od Ignite, ali možda je bolje da ostane na Place Called Home. Hmmmm…. (sada ide deo gde ja preslušavam sve albume). Umalo da zaboravim na closeminded vrstu pogane ljudske vrste!?!? Ima onih koji gutaju tvrdo i ne vole melodiju, pa i obratno. Šta s njima?!?! DBS je bend koji menja vaše stavove iz korena. Izvol’te.
Epitaph Europe
www.epitaph.com
www.deathbystereo.com
