Golddust dolaze iz Munstera, Nemačka i postoje već pet godina. Posle gomile svirki, nekoliko izdanja iza sebe i nove promene postave, bend je izdao novi album za Let It Burn Records. Malo mi je teže da opišem šta sviraju. Osnova je hardcore, ali tu ima i metala, rocka, panka, ali je veoma bitno reći da nisu metalcore. Podsećaju me na Ringworm ili na čitav clevo-hardcore žanr, što i nije tako loša stvar. Album počinje jako sporo, sa nekim doom solom na basu, koji se pretapa u rock sa metaliziranim gitarama, totalno depresivno, sa agresivnim vokalom. Onda sve eksplodira, ubrzava se i ne staje do kraja albuma. Bend je strašno napredovao u odnosu na prethodni album Axis, pogotovo što pesme više nemaju klasičnu strukturu. Larsov vokal se promenio i sa zvuči još besnije. Srećom, nema puno brejkova, verovatno zato što bend polako napušta metal uticaje koji su bili primetni na prethodnim izdanjima. Sada je zvuk daleko autentičniji i agresivniji. Možda se mnogima neće svideti ova promena, pošto je sada definitivno teže svariti zvuk, ali kad se presluša par puta, jasno je da je sada mnogo bolje. Krajnje depresivna atmosfera dominira čitavim albumom, a pogled na album i poređenje sa Danteovom Božanstvenom komedijom verovatno daje sliku kako bi pakao trebao da izgleda. Tekstovi su se u potpunosti uklopili u mračnu atmosferu. Lars uglavnom gleda negativno na život oko sebe. Bend je strašno puno napredovao u ovih pet godina i pitanje je u kom pravcu će ići njihova karijera. Ako nastave ovako, možemo da očekujemo još puno dobrih mračnih izdanja. U svakom slučaju, držim im pesnice, a vama preporučujem da preslušate ovaj bend.
