Posle veoma žestoke medijske kampanje, nekoliko hiljada promo diskova i nalepnica, konačno je petog juna izašao, čini mi se, peti studijski album hardcore benda Hoods. Imao sam priliku da čujem razna prethodna izdanja benda i svako to izdanje je karakterisala brutalnost u gitarskim deonicama i vokalu, ali na ovom albumu je to prevazišlo meru. Album je izuzetno izmetaliziran i brutalan, da ja sumnjam da ću ove godine slušati neki brutalniji hardkor album. Iako su sa Zapadne Obale, tačnije iz Sakramenta, Hoods kao da su život proveli na NY/HC sceni. Ono što mi se sviđa kod ovog benda je izuzetna iskrenost i predanost muzici koju vole, a tu moju tvrdnju može da potkrepi podatak da su većinu svojih svirki sami organizovali. Sam album je mali korak u nazad, pošto ima dosta sporih metalskih delova koji veoma brzo dosade, a i tekstovi nisu doneli ništa novo. Album je snimljen u toku jednog vikenda u martu ove godine. Od ukupno petnaest pesama koliko su snimili, dvanaest se nalazi na ovom disku, plus jedna hidden stvar koja je snimljena mnogo ranije. Album furiozno počinje sjajnom Time The Destroyer, koja neodoljivo podseća na stare pesme, dok Endless Pain savršeno pokazuje u kom pravcu će bend ići u budućnosti. Mislim da su Hoods ovim izdanjem malo razočarali, pošto sam očekivao više hardkora, a manje metala, ali izgleda da Victory ima prevelik uticaj na svoje bendove. Preporuka ostaje poznavaocima ovog benda, mada će se verovatno razočarati i više od mene.
Victory Records: P.O. Box 146546, Chicago, IL 60614, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
