Hot Water Music – Light It Up

238

Današnje vreme ne podnosi suptilnost, čak mislim da je to nešto što je najpotcenjenije na pank rok sceni. Svi hoće da idu do krajnjih granica, u ekstreme, a bendovi koji odbijaju da idu u te ekstreme često moraju da oderu dupe i propišaju krv i znoj dok ne stignu do zasluženog priznanja. Ipak, to je sporiji, ali sigurniji put, pogotovo na duge staze. Mislim da se to desilo sa Hot Water Music. Često potcenjeni, pljuvani bez razloga, nerazumljivi, uspeli su da se izdignu iznad prosečnosti pank rok scene i postanu jedan od najvažnijih bendova. A, evo ih kod osmog studijskog izdanja u bezmalo četvrt veka postojanja. Light It Up je bend sam producirao, i koliko mi se čini to su uradili samo na debiju Fuel for the Hate Game. Mislim da je ovo utegnulo album do koske, jer su uzeli stvari u svoje ruke, bacili neke nove tonove koje producenti uglavnom zaobilaze i dodatno stilizovali već isprofilisan zvuk. Ali, da se vratim na početnu misao: sve su to suptilne promene.

Uvodna pesma Complicated je zaista klasična Hot Water Music pesma, koja verovatno služi da nas odmah odvede na poznati teren i pripremi i za neke druge podloge. Naslovna pesma me malo podsetila na Against the Grain od Bad Religion. Never Going Back smo slušali pre par meseci kada su je izbacili kao prvi singl i sada kad sam album preslušao nebrojeno puta shvatam zašto je odabrana da prva iskoči sa albuma. To je u suštini klasičan Hot Water zvuk, ali zamislite čoveka koji se obrijao, obukao nove cipele i nabacio smešak na lice. Sve je to isto, ali nekako drugačije, svežije, poletnije. Ustvari, čitav album mi ima takav prizvuk. Nisu oni doneli previše toga novog, što lično ne bih ni želeo, ali su sa druge strane proverene stvari osvežili novom bojom, unoseći zrake pozitivizma i mnogo, mnogo lepih emocija. Mnogima je zapala za oko i Rabbit Key, koja dosta podseća na devedesete i onaj post-grunge period koji smo svi prošli.

U sredini albuma stiže mračna, setna, prava rokerska pesma Sympathizer, koja bi na vinilu bila idealna za kraj prve strane. Setna, a opet sa refrenom koji donosi neku novu nadu, da sam istinski uživao slušajući je. Neverovatna količina iskrenosti i iskustva izbija iz svakog rifa, da možda moje reči nisu dovoljne da opišu koliko zadovoljstvo mi je predstavljalo da slušam ovaj album. Light It Up nema nekog instant hita na prvu loptu, ali se svakim slušanjem uvuče pod kožu, da posle par dana zatekneš sebe kako pevušiš neke čudne rime i popunjavaš melodije basa mumlajući dok šetaš ulicama ovih hladnjikavih dana.

Ne bih dalje izdvajao i nabrajao pesme, ovo je jedna skladna celina i savršen soundtrack pred dolazak zime. Nije im najbolji album, ali mi je trenutno ubedljivo najdraži i najviše mi se sluša. Ovo je album koji se bez muke rasteže u skroz nove horizonte, koje su možda pokušali da dosegnu sa prethodnim Exister iz 2012. Tada su pokazali da imaju šta da kažu posle duge pauze, a sada su nam dokazali šta mogu da urade kada se opuste i urade stvari po svom osećaju.

Definitivno album koji je obeležio poslednjih nekoliko meseci. Apsolutna preporuka.

Rise Records

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime