Make Do And Mend – Everything You Ever Loved

46

Kada pratite karijeru nekog benda, obično posle nekog vremena možete da uperite prstom u album koji predstavlja neku vrstu prekretnice, odnosno momenat kada je bend prestao da bude samo dobar i popeo se na sledeći stepenik. Ja teško mogu da predvidim kakva će biti karijera benda Make Do And Mend, kakvi će im biti sledeći albumi i da li će ostaviti značajniji trag u čudnom žanru kakav je post-hardcore ili post-punk, kako god vam lakše, ali ono u šta sam apsolutno siguran je da će mnogi prstom upirati u Everything You Ever Loved.

Čitav taj žanr post-nečega je meni lično fascinantan. Današnji mladi i moderni bendovi poput Defeater Make Do And Men, Pianos Become the Teeth i recimo Touche Amore svi pripadaju ovom žanru ali imaju toliko malo zajedničkog međusobno. Svi oni imaju različit zvuk i uticaje, ali su nekako strpani pod kišobran post-hardkora. Defeater su se već proslavili, ali mislim da će Make Do And Mend sa svojim novim albumom da konačno dokažu da su jedni od najbolji novih izdanaka indie scene. Ja bih ih stavio rame uz rame sa Polar Bear Club i The Menzingers, jer Everything You Ever Loved poseduje sve što bi dobar album trebao da ima: odlične refrene, dobre melodije i sasvim dobre tekstove. Pri tom, zarazan je do koske.

>Spajajući melodičnost i pank energiju sa intrigantnim tekstovima, Make Do And Mend su bacili sve karte na sto i nisu kalkulisali. Predstavili su se u svom najboljem izdanju, pogotovo ako čujete hitove poput St. Anne i Royal, koje se odmah izdvajaju. Pevač Džejms Kerol je pokazao sirov talenat koji je konačno izbrušen, stiskajući i najmanju moguću emociju u svaki stih. Njegov vokal je teško opisati, ali u meni izaziva i osećaj bunda, ali i usamljenosti. Briljantan, u svakom slučaju.

Teško je pronaći neke momente koji su nisu na visokom nivou. Album je koherentan i izgleda kao jedna završena celina. Teško je pesme slušati odvojene. Ja sam to pokušao i imao neki čudan osećaj praznine i neispunjenosti. Album mora da se sluša od početka do kraja, da predstavlja putovanje kroz puknuto srce Džejmsa Kerola. Ovo nisu lažne emocije, iz njegovog glasa istinski izlazi osećaj beznadežnosti. Mene strašno podseća stilom na Hot Water Music. Kerol kroz većinu albuma insistira na tom osećaju slomljenog srca i izgubljenosti u svetu, prosto terajući slušaoca da se poistoveti sa tom sudbinom. Ali, tamo negde pred kraj albuma, a pesmom Desert Lilly Kerol pokazuje da je konačno pronašao mesto gde pripada, ali ne zaboravlja da naglasi da je tome platio skupu cenu. Come close, come close, I’ve paid my debts to distance, and earned my share of home. Sing slow, sing slow, so if I’m gone before the morning’s set aglow, you’re not alone.

Bend je sa ovim albumom pokazao svoje srce, svoje slabosti, ali iznad svega i znake genijalnosti.  Ja se nadam da je prekretnica o kojom sam pričao u prvom pasusu samo uvod u sjajne albume koji nas čekaju u budućnosti.

Rise Records

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime