Ovaj bend mi je jedan od omiljenih kada je u pitanju klasičan hardcore punk zvuk. Bend je nastao pre šest godina kada je pank u Švedskoj doživeo neviđenu popularnost, a old school novu mladost. Snimaju demo Like The Old Days i upadaju na Bad Taste Records. Snimili su dva albuma, nekoliko singlova i jedan EP, uz gostovanje na nekoliko kompilacija. Prošlog avgusta su ušli u studio, snimili gomilu stvari, a četrnaest se našlo na ovom, trećem po redu albumu. Iako je nekoliko već našlo mesto na splitu sa Trigger Happy, mislim da ideja da se i neke pesme sa tog splita ubace na ovaj album nije nimalo loša. One Last Try je album kojim se bend vraća u prošlost, ka malo starijem zvuku, sa bržim i veoma kratkim pesmama. Zvuk sa albuma A New Direction je zadržan samo u sitnim segmentima, uglavnom u melodičnim deonicama. Ukoliko realno sagledam stvari, dolazim do zaključka da je ovo sigurno najbolji album Misconduct-a. Opsednutost benda starim zvukom je posebno izražena činjenicom da su kompletan materijal snimili na analognom 16-kanalnom rekorderu, bez ubacivanja kompjuterskih efekata. Rezultat je najbolji i najspontaniji album benda do sada. Moje mišljenje deli veoma veliki broj ljudi, pogotovo po internetu, gde su recenzije zaista izvanredne. Ukoliko volite old school ovo je sigurno obavezno, mada bi i ostali ljubitelji hardkora trebali da poslušaju Misconduct.
Bad Taste Records: Stora Sodergatan 38, 222 23 Lund, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
