Nine – Lights Out

67

Hm… Ovo je veoma čudno. Ne znam u koji koš da ih strpam, mada bi ih najlakše definisao kao sranje. Ali, treba ovaj fanzinaški hleb i zaraditi i reći pošteno o čemu se radi. Šta ja znam, ovo mi je neki čisto rock album, ali sa metalskim vokalom i metalskim melodijama. Zvuči krajnje čudno, ali i bezveze, verujte mi na reč. Kažu kako imaju uticaja od pank i hardkor bendova, ali se ja pitam šta su to, dođavola, slušali?! Do jaja sporo, do jaja sranje… Pišem u mraku, ništa ne vidim, dajte mi svetla, molim vas! ’Oću napolje! Puštajte me! A, jeste pokvareni, mamicu vam… Dobro, pričaću još malo, može? Na albumu se nalazi deset pesama, u sporom, krajnje sporom ritmu. Produkcija je prilično dobra, mada se vidi da momci nisu želeli neku krajnje čistu i ispeglanu. Muzika je preterano mekana za vokal. Tekstove me je mrzelo da čitam, jer bi mi trebalo devet godina da ih iščitam. Jel’ dovoljno? Ajde, bre, puštaj me napolje! Hvala.

Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime