Kada je po gradu prostrujala vest da će Piter i ekipa gostovati u Beogradu, plakao sam od sreće kao malo dete. Piteri su jedan od najbitnijih bendova u mom životu, tako da je moja reakcija tipa kad ih vidim mogu i da umrem bila sasvim razumljiva. Pošto je svirka najavljena da bude napolju u Barutani, molio sam Boga da ne padne kiša, jer je zvuk u pećini govno neviđeno. Osim par kapljica kiše i namrštenih oblaka, vreme je išlo svima na ruku. Više i sam ne mogu da se setim kada sam došao do Kalemegdana, ali znam da mi je trebalo prilično vremena da se probijem, jer je bila prilična gužva. U masi pankera svih vrsta, grupa i godišta, video sam i poznate face sa tv-a, kao i praktično sve na čiji život su uticali Piteri. Obožavam ovakve svirke jer sam u mogućnosti da ponovo sretnem neke ljude koje dugo nisam video. Ali, da vas ne davim i da pređem na impresije u vezi koncerta. Pošto sam kreten, ušao sam odmah i bio osuđen da vidim nastup Šahta i Vox Populija. Šaht jesu legendaran bend i svirali su odlične pesme (mada preovladavaju pesme sa poslednjeg albuma), ali su to veče bili raspad. Vox Populi mi muzički ne prija i ne mogu da budem objektivan kada pričam o njima. Defitinivno ima ljudi koji slušaju taj bend, mada ja mislim da se nepravedno digla prašina oko njih, jer smatram da ima daleko boljih pank bendova od njih. Rudar se ošišao (ima repić sad) i njegovi komentari između pesama su u blagom smislu iznervirali 99% prisutnih ljudi. Tek, par ljudi ispred bine se šutiralo, ostali su uglavnom zviždali i negodovali. Srećom, to nije dugo trajalo. Posle pauze koja je svima dobro došla, Piter izlazi na binu i zvuci Novembra nam vraćaju osmeh na lica. Potom sledi hit do hita (One Night Stand, Banned From Pubs, Never Made It, The Jinx, Maniac…), dva bisa i na kraju Elvis jeste mrtav. Generalno, bend jako moćno zvuči, Piter je mrcina i u stasu i u glasu. Atmosfera za vreme svirke je bila neviđena. Preko hiljadu ljudi je skakalo i pevalo iz sveg glasa, Piter je stojički izdržao polivanje pivom i pljuvanja iz prvih redova, a gitarista je istrpeo pokušaj atentata iz publike, kada ga je limenka pogodila u ruku. Utisak stoji da su znatno poštenije odradili koncert nego UK Subs, jer nije bilo potrebe da ih previše moljakamo da izađu na prvi i posle na drugi bis. Svako ko nije prisustvao ovakvom koncertu, može slobodno da se ubije od muke, jer se Piteri samo jednom doživljavaju na pravi način, a oni su ovog septembra razbili i svima dokazali da još uvek nisu mrtvi.
* Izveštaj s koncerta originalno objavljen u Get on the Stage #9, maja 2003.
Bog tr mazo , kad je to bilo… pre 17godina a kao juce ds sam uletro medju one skinove koji su kao zavodi red u prvim metrima ispred bine i pokazao ko je stari panker. I danas bih opet da mi se pruzi prilka. Kakvo je kidanhe to bilo mada ne takvo kao na Akadrmiji par godina kasnije. E to je bio koncert, anathija i ludilo. Ko nije bio ima srece sto me zna sta je propustio.