Puš Maj Kar #1, A5, 84 strane, srpski, kopiran.

Fanzin krajnje provokativnog naziva nam se predstavlja u svom prvom izdanju. Posle niza fanzina urađenih krajnje nevešto na računaru, ponovo držim u rukama klasičan cut&paste pank fanzin. I pored dobre volje nisam uspeo da pronađem adresu autora, ali pretpostavljam da su iz južne ili istočne Srbije. Ono što je veoma pozitivno kod ovog fanzina je ambicioznost autora, pozitivan, ali samim tim i naivan pogled na srpsku pank scenu. Čitajući ovaj zin stekao sam utisak da autor još uvek nema izgrađen stav u pogledu kako bi njegov fanzin trebao da izgleda. Činjenica jeste da je drugi dečko koji je radio na izradi fanzina nažalost preminuo, ali opet teško da to može da opravda prevelik broj strana rezervisanih za art. Uslovno, u okviru fanzina se nalazi još jedan, a to je delo šabačkog pank veterana Ivana Glišića. ”Oi! This Is Serbia” je izuzetna proza u najboljem stilu vanvremešnog Ivana Glišića. To je i ujedno najbolji deo fanzina. Pesme koje sam pronašao na početku fanzina su bolesne i morbidne i zaista im ne vidim mesto u zinu. Kolumne su brojne i variraju od dobrih do krajnje prosečnih. Odeljak za recenzije je rezervisan isključivo za domaće fanzine i izdanja. Veliku zamerku bih uputio za pojedine intervjue, pogotovo za Los Fastidios, gde je autor intervjuisao članove benda, a da nije imao pojma šta ovi sviraju, kakvu ideologiju zastupaju, kakvi su im tekstovi i slično. Još tragičnije je što je engleski sagovornika bio katastrofalan, pa smo prinuđeni da čitamo mumlanja i izvinjavanja autora što ne razume bend i što bend ne razume njega. Ne vidim svrhu ubacivanja ovakvog intervjua. Generalna ocena je da fanzin ima perspektivu, ali pod uslovom da se malo otvori i da izađe iz okvira klasičnog pank fanzina. Autori su okrenuti više artu nego muzici, to je očigledno, ali i u tom delu je moguć napredak, kroz selekciju boljih tekstova, pesama i crteža. Korektan prvi broj.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime