Underoath – Disambiguation

41

Nikad nisam bio preterani fan ovog benda, ali s obzirom da je broj vesti za ovaj bend rapidno rastao kako se približavao izlazak albuma, bilo je prirodno da i ja čujem o čemu se tu radi. Pre nego što sam skinuo novi album, uzeo sam da slušam sve prethodne. Jedan po jedan. Osećao sam potrebu da se dobro ispovraćam, jer čitav haos muzike je u meni izazivao haos u stomaku. Bilo je to jedno teško i bolno iskustvo koje ne bih ponovo da prolazim. Ipak, imao sam jedan jedini razlog zbog kog sam pustio novi album. Desila se promena u bendu, pevač i bubnjar su napustili bend i ovo je prvi album posle 13 godina od osnivanja u kome Aron Gilespi ne peva. Već se u prvoj pesmi vidi napredak. Čist gitarski ton, zanimljiviji vokali skoro očišćeni od emo sranja. I druga pesma nastavlja u istoj atmosferi ovog novog Underoath zvuka. Vokal me već ovde pomalo podseća na Norma Jean. Album je prošaran haosom, disancijom i distorzijama, ali su nekako dobro izbalansirani, sprečavajući da ubiju uši slušaoca. Nekoliko pesama je prilično eksperimentalno. Tu su probali nešto slučno atmosferi sa zadnjeg Elliotta, mračno, depresivno… Mislim da kvalitet ovog albuma u velikoj meri duguje novom pevaču Spenseru Čembrlejnu, koji je svojim vokalom uneo različitost, atmosferičnost, čime je zvuk dobio na zrelosti. Očigledno je da je ovo najbolji album benda do sada. Sadržajan je, zanimljiv, sa čistom vizijom ko su i šta rade. Nadam se da je ovo novi početak benda kog nisam mogao da smislim. Iskreno me zanima šta će biti u budućnosti.

Solid State Records
www.solidstaterecords.com
www.myspace.com/underoath

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime