V/A – Bombardiranje New Yorka 7.

73

Zahvaljujući nikom drugom do mister Zdenku Franjiću i njegovom neiscrpnom entuzijazmu nastavlja se tradicija i po sedmi put se prave planovi o bombardiranju New York-a. Materijala ima toliko da bi ja o’ma preš’o na sam materijal.

I CD otvaraju Lou Profa iz Popovače? Pesme o slobodi. Nešto nalik Ibrici Jusiću. Matori blues-er bi trebao da je kultna faca. Lou The Udi – joj što je ovo meni dobro, prosto mi dođe da se odreknem koraške reputacije i otputujem sa pevačicom u nepoznatom pravcu. Strava textovi, koja proza! Ni Alan Ford joj nije ravan. Muzika i produkcija su vrlo jednostavni, direktni, ništa preterano klišeizirano niti moderno po svaku cenu. Otkrovenje. Mlinski Kamen – hrvatski UG u stilu starih Yu pop-rock bendova. Možda najsličnije Braći Left i Lebcu i Soli. Hoppers – NS najsličnije starim Partibrejkersima. Onako žestoko i prljavo. Zvonko i Gradski Ured Za Kulturu – pravi kreativni urnebes. Jedna od svetlijih tačaka na kompilaciji. Rupa u sistemu i Gubiš svo to vrijeme ala Toy Dolls. Opičeno i moćno. T.R.A.G. elektronika nalik onoj Bristolskoj. Opuštajuće. Fino. Valerij Skiperskih – Novosibirski Bob Dylan. Ruje još nisu izašle iz ’70-ih i njihovih romantičnih pesmica??? Trio De Janeiro – ZG Kako je ovo čudno i interesantno! Ovo samo meni može da se svidi. Vokal zvuži umorno, namučeno, usudio bi se reći da je na nečem nedozvoljenom!!! Electric Biljan & His Heretics – ZG. Polja Lavande – Split sa kratkom i bučnom zezalicom.

II CD Reckless Bastards – Seattle – Hot Animalistic R’n R’. Visoko energetsko štivo u stilu Amphetaminovih noisera, nezaobilaznih Motorhead-a, Iggy Pop-a… Concrete Worms – Mladenovac, a ne C. Works (NS)???Greška!!! Možda i postoje neki betonski radovi u NS, a naprosto ovo su moji uvek omiljeni i nesumnjivo najveći Street punk UG band trenutno na ovim prostorima. Korozija – NS Samo interesantno (ne pleni naročitom originalnošću i ingenioznošću). Simpatično – nabudženi R’n R’. Čvrst ritam, jak rif, pa red solaža i tako u krug. D.M.T. slično prethodnicima. Očajna produkcija, vokal gotovo da se jedva čuje. Neujednačeno, kao da CD zavija. Ali i pored toga interesantniji od prethodnika. The Nazis From Mars – Soest. Ma kako nabasa na njih? A priori ne podnosim techno, ali ovo zvuči vrlo interesantno, veselo i opičeno. Sjajne ideje na jednostavan i jeftin način odrađene preko PC-ja. Alef iz Novosibirska. Ženski vokal, naravno na Ruskom. Dražesno. Ovog nema na trulom zapadu. Široka slovenska duša. Neka dignu ruku oni koji nisu čuli za Messerschmitt – Pula. Stari Old School R’n R’ bukači, Rhytm ‘n’ Blues pregalnici. Srž – ZG Opušteniji ritam, sporije i bluzničnije, al’ u suštini garaža kao i prethodno. Meni naporno i neinteresantno. Knuckleheads – Vinkovci Instrumentalni Rhytm ‘n’ Blues sa usnom harmonikom. D.J. Sven – Rijeka što je pisac htio reći???? Idem pitati D. Lincha. Experimentalno i preelektronizirano. Kompleks K Zamislite nekako Plavi Orkestar ili H. M. Hari sa zvukom D.R.I. iz najboljih dana. Bolzarol – ovo bi kao trebalo biti najsličnije HC-u. I zaista odudara u odnosu na ostali noise i garage. Kratko i žestoko. Srednji tempo bubnja i vrišteći vokal – valjda mu to dođe neki emo?

III CD je skoro ceo van mojih interesovanja ali ispoštovaćemo i ostale autore. Marshmallows – Krapina čitali puno Jacka Keruaka i ložili se na Dylan-a. Ima tu nečega… U.M.T. – NS Pomalo dosadnjikasti, a disk baš tu fula (na pravom mestu). Skrouz – Split Ljigavi R’n’R u beskrajno dosadnoj formi. Pulski sastav Stomak najbolje zvuči kad pustite njihovu stvar pa pritisnete mute, a na drugoj strani čitate njihove iskreno zabavne textove. Tuga i očaj, nalik našim Babama. Miodrazi – Uf nadam se da je Marko pobegao (sjajna priča). Nije za često slušanje – misaono, teško. Marc Mylar – Etno-Jazz + malo elektronike, vrlo eksperimentalno. Nesvakidašnje, čudno. Đuka Rajić – Pravi Blues u solo varijanti. Na nekom duvačkom kurcu, trebalo bi da je saxofon. The Spoons – Pula zatvaraju ovu obimnu čudnu i nadasve bučnu kompilaciju od nekih 4 sata. Oproštajna stvar Louie Louie najvernije oslikava kompletan konglomerat bendova, stilova i zvukova kojima je jedina zajednička nit dosadašnja slaba zarada od muzike, mali tiraži i nepatvorena beskompromisnost i perspektivnost iz perspektive priređivača. Vredi poslušati i otkrićete da toliko toga dobrog ima ispod površine.

Slušaj Najglasnije!

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime