Posle više nedelja nestrpljivog iščekivanja stiže mi novi AFI. Pošto nisam imao prilike da čujem poslednje njihovo izdanje EP All Hallow’s, živo me je zanimalo da li je bend promenio stil u odnosu na prošli album Black Sails In The Sunset. Srećom, Davey i ekipa su ostali verni svom zvuku i uradili jedan od svojih najboljih albuma. Ako ništa drugo, sigurno je bolji od Black Sails… kojeg sam ishvalio u nekom od proteklih brojeva. The Art Of Drowning se pojavio na policama muzičkih prodavnica 26. septembra i u prva dva dana prodat u čak 8.000 primeraka! Ukoliko neko od čitalaca ovog fanzina nekim čudom nikada nije slušao ovaj bend, reću ću da je su AFI legende East Bay hardcore scene i da su jedan od najneobičnijih i najboljih bendova u nekim underground krugovima. Njihov jedinstveni spoj hardkora i pank roka je odmah svima privukao pažnju. Još na prošlom albumu je bio uočljiv veliki napredak u tekstualnom smislu, a na The Art Of Drawning je to još više izraženo. Ovog puta Davey je sam otpevao sve vokalne deonice, a sigurno ne trebam da vam objašnjavam koliko on to kvalitetno radi. Pošto sam ja dobio promo disk, nisam siguran da li će omot biti ovakav kakav sam ga ja dobio, ali mogu vam reći su crteži veoma dobri. Na albumu se nalazi četrnaest pesama, od čega jedna odpada za uvod. Pesme na koje treba obratiti pažnju su: Morningstar, Sacrifice Theory, The Lost Souls, The Neprhilim i Smile. Ukoliko još uvek niste slušali ovaj bend, a ljubitelji ste dobrog i prilično melodičnog panka, onda obavezno naručite, snimite ili maznite ovo izdanje i uživajte.
Nitro Europe: Martinus Nijhofflaan 2, 2624 ES Delft, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
