Lepotu stvaranja hrabri Hulio Ribera crtac Blistoka, pretvara u individualno uživanje; istražujući mogućnosti likovnog izraza u ovom mediju.
Hulio je, baš kao i scenarista Kristijan Godar, adolescentske dane proveo u ratnom okruženju. Ovo, moguće, uslovljava da obojica u zrelim godinama realizuju Kristijanove podosta satirične priče o akterima arlekinskih karaktera što kroje sudbine bezličnih grupa.
Realna snaga dela potiče od mnogih osećanja iz dečačkih dana ovog tandema. Specifičnost pak od Hispano karaktera. Riberin crtački stav je čas nalik na Torera, čas na klasike, a neretko na mladića koji je bezrazložno uskočio u rulju koja beži pred razjarenim bikovima u uskim ulicama; valjda da bi doživeo kako se drugi osećaju u toj suludoj trci pred izazvanom sudbinom. Zato mu table, kada ih upoređujete, imaju šarenilo i stilsku neujednačenost. Može se jasno pratiti snaga, ali i lepota stvaranja ovog autora. Gotovo da nema kadra u kome Hulio ne huli na boga što dozvoljava haos i razaranje. Tu crtač lako prepoznaje njegovu težnju ka avangardizmu i inovativnosti iako radi na poslu koji to izričito ne zahteva. Upadljivo je jasno da Ribera može stvarati sa lakoćom, ali se on pre posvećuje lepoti stvaranja i istraživanja. Njega ne zanimaju samo avantura strip junaka, no se i on sam upušta u ličnu avanturu. Mora biti da je često bio iznenađen gotovim kvadratom ili gomilom ničega na tabli. To ništa od ničega je rezultat opšteg razaranja destruktivnih moćnika koji se tako nametljivo prožimaju kroz istoriju da iz podsvesti gotovo svakog smrtnika te slike teže na videlo. Koliko je sam Ribera svestan toga?? Ali u svim scenarijom nedefinisanim kadrovima (autorskim) Hulio čini slike, grafike… Naročito su snažne masovne scene. Današnjim shvatanjima pojmova mogli bismo te slike nazvati sužnji, raja, mučenici, gomila, zombiji, tifusari, jadnici… A ambijent tek?!? Pa nazivi epizoda Sve počinje u paklu, Rat velikom zboru, Na ivici bezdana, U svetu varki, Lavirint i tome slično.
Strip Aster Blistok je svojevremeno nagrađen kao najbolji SF. Međutim neizbežni avanturizam, u neodređenom vremenu negde i zabačenim kosmičkim prostorima, a u društvu polno nedefinisanog i nedozrelog mutanta Maskija, vodi Astera do neartikulisanih kultura u samoj ljudskoj podsvesti – do svetova pojedinaca i njihovih prožimanja i sukobljavanja.
Ovo je definitivno jedan strip visokih umetničkih vrednosti sa satiričnom blasfemijom (omiljena Tinova reč) i gotovo sarkastičnim crtežima. Možda su u pravu neki kritičari sa konstatacijom o primetnoj ukočenosti figuracija, ali u svakoj dinamici se mogu uhvatiti fleševi. Zar iz podsvesti samo fleševi i ne izviru?
Ovaj strip jeste stilski neformiran i neujednačen, ali zahteva li strip stil kao obavezu?
Umetnički stil, izgradnju stila, traženje sebe (o bože!) su izmislili dogmatični estetičari i nadobudni teoretičari koji nisu sposobni da prate i analiziraju istinsku umetničku vrednost. Te tako kod podrepasha slikara možete videti nakaradnu težnju ka stvaranju stila po svaku cenu tako što neko slika na kubike balvana – gotovo fabriku celuloze, hiljade petlova – gotovo farme uzgajivača kokota, stotine konjskih parova – gotovo buljuke i ergele, a kamena tek za stotine piramida, da o naivcima i njihovim cvetićima i ne govorimo…
Kod arhitekata stil je do te mere bitan da ćete autora prepoznati i među pagodama, kolibama, igloima i vigvamima; stvaralačka imaginacija im je stilizovana u crne udovice, kaplare i nebrojane bezlične nizove habitata da ne prepoznajete ni svoj brlog. Kod skulptora stil čini od umetnika ciglara, bravara, varioca; možda decu zaostalu u razvoju koja su naučila da kombinuju 5-6 oblika. I da ostale minimaliste stilski definisane ne nabrajam kako bi dokazao lepotu stvaranja u Hulia koji blesfemiše stil do daske. U ovom umetniku je sadržano na stotine stilizera (od ilustratora modnih magazina do avangardnih grafičara) te mu stil i nije neophodan jer bi ga osiromašio i ograničio.
Sama priča o Asteru, njegovom poreklu, rodu, je takođe zanimljiva baš iz razloga što nikada to definitivno nećete ni saznati. Tek su tu neke natuknice koje mogu biti i iluzije, varke i opsene. Nije slučajno da jedan lik u svetu varki izgovara sledeće reči: Znači da je sve moguće i da ništa nije istinito. Da je dovoljno verovati da bi se videlo i da na svetu ima toliko stvarnosti koliko ima i jedinki. To što nazivamo stvarnošću su samo pojedinačne imaginacije… Zna se samo da Aster traži Himeru i da je ona možda u Maskiju.
Ja napokon verujem biografima koji kažu da je Hulio Ribera rođen 1927. u Barseloni i da je danju radio kao ilustrator, a noću kao bubnjar u džez klubovima. U Pariz prelazi 1954. gde radi kaiševe za dnevne novine, do pred sedamdesete sarađuje u Pilotu gde se i upoznaje sa Godarom. Hulio 1973. radi samostalno Drakuletu a 1976. je i objavljuje.
Godar je rođen 1932. u Parizu. Čak je učestvovao i u Alžirskom ratu. Crtao je stripove, bavio se ilustracijama, ponešto pisao, a 1968 počinje da piše strip scenarija, a kasnije i tekstove za TV i pozorišta, te konačno objavljuje i nekoliko novela.
Zajedno su počeli rad na Asteru Blistoku 1974; 1976. dobili nagradu Alfred koja se dodeljuje za najbolji SF strip godine. Ovaj strip je veoma raširen po svetu od američkog Hevi Metala do naših revija – Eks Almanah (već 1977.) i Stripoteka. O Asteru su pisali i Zoran Đukanović, Aleksandar Bošković, Peđa Vuković…
Svakako pročitajte koju epizodu ovog stripa (do sad ih je objavljeno 25). Svideće vam se na koji način Aster i Maski tragaju za sopstvenim indentitetom, a usput ćete pronaći po neku sliku koja će vas očarati, ima ih mnogo više nego kod nekih akademaca na izložbama.
* Kolumna originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
