Sa ekstremnom dozom sentimenta, dobrog raspoloženja i paradoxa da sam ja malo drugačiji od ostalih ljubitelja Bad Religion opusa, iliti svega onoga što mi je nedostajalo da pristojno preslušam prethodni album, usudio sam se da sebi zagorčam život, fotodokumentnošću surove realnosti tekstopisca i retke pametnice, Grega Grafina.
Ko sam ja, rekoše mnogi, da mogu suditi i širiti glas o 15 pesama, takve institucije?! Pa ja sam samo dečak koji je danas postao to što jeste, zahvaljujući upravo ovom bendu. Ne samo da je taj bend ulepšavao moje odrastanje, već je i na mnoge starije i mlađe uticao i ostavljao nas razjapljenih usta i učio nas životu. Simbole revolucije je urezivao rez po rez u našim srcima. Za svojih punih 33 leta, nisam upoznao čoveka, a družim se sa raznoraznim sumnjivim likovima, koji je nešto rekao protiv ovog bukvara, koji je svojom azbukom prošarao mnoge albume, mnoge živote i jedina živa ikona punka. Niko ne peva tako, niko ne svira tako, a svi bi tako želeli da su filozofi bez premca. Niko nije rekao da su oni sranje, već da im taj i taj album nije baš nešto 🙁
Za početak (evo trećeg pasusa), da kažem samo Suffer. To je antologijska ploča i svaka rasprava na temu ovaj je album bolji, onaj… nije primerena. Svakako ima dobrih. Svi ste napljuvali No Substance, ali ja ga volim, a ne volim Stanger Than Fiction… kažem, uvrnut sam ja malo lik. Na kraju, meni je dovoljno bilo za jednu karijeru uraditi The Process of Belief. No, vrag ne dâ mira, te su oni danas sve dalje i dalje… Lutaju hodnicima, bezglavo tražeći taj teg na tasovima koji se nekakvim čudom zadržao u bendu od 2001-2004. Brett Gurewitz. Taj „teg“ je takođe prs’o kada nije u blizini svoje sabraće, te i Epitaph Records više nije odlep-izdavačka kuća. Zamor materijala, nova, brza vremena, svakako nije za osudu u smislu, matori deda stejdždajvuje, već uvek treba imati meru u svemu. Pametni srpski narod kaže: „Sviraj, sviraj, pa i za pojas zadeni“, a moj Zvrle, pametno kaže, „sklonimo se matore drte, da ne zauzimamo mesto omladini“.
Prosto, ne treba čovek da bude toliko pametan da ne primeti da su oni sve odsvirali što se u punkrocku može odsvirati. Smelo kopiranje samih sebe, prosto je samo crno na belo dokaz, da je pauza neophodnija no ikad! Ne pričam o raspadu, nisam ni ja blesav, čekam ih na domaćem terenu da singalongujemo Greg i ja, ali da nam je svima pun Q identične metronom-produkcije, to stoji! Samo ću reći da sam se isek’o i mislio da krstaču okrenem naopako kada sam čuo da pesma Wrong Way Kids, počinje identično, ali 101% identično kao I Want To Conquer the World sa No Control albuma. Mislio sam da ovu recenziju neću dočekati, već sebe kanibalizovati, jer su nam opasno zabili nož u leđa. Toliko me je to demotivisalo i nekako ostavilo gorak ukus prevare; nešto poput Hladnog Piva i glavne teme za pesmu Sreća, koju su tako halapljivo maznuli od Silverstein iz pesme Smile In Your Sleep.
Prosta poenta je da želim da se vrati vreme kada su uz Zagora Tenea i Čika Filipea, Texa Vilera, Dylana Doga i Velikog Bleka, Greg i Brett bili rovokopač koji je debelo ostavljao trag u vremenu. Ožiljci od lude skejt vožnje, sa vokmenom i zamršenim kasetama, su zarastali uz medikamentske note ovog benda… Da! Crveni mundiri! Hoću da se vrati svetsko prvenstvo u Mexicu ’86, da bezbrižno uživam u blagodetima hladnog rata, a ne da se patimo sa raznim balkanskim i kuvatskim iracima i šta ti ja znam. Hoću umesto Step sokova da pijem Fla-Vor-Arde, jedem kinderladu, umesto vedoki krema…. hoću da sviram u Eraserheadu obradu od Bad Religiona Best for You!!!
Epitaph Records
www.epitaph.com
www.badreligion.com
