Postoje bendovi koje je jednostavno teško ubaciti u kliše zvani punk rock. Jedan od takvih bendova je definitivno kalifornijski legendarni bend Bad Religion. Iako koreni ovog benda datiraju na matoru LA pank scenu krajem sedamdesetih, mislim da su oni sami postavili standarde koje će retko ko uspeti da dosegne. Novi album The Process Of Belief je pravo malo remek-delo underground scene. Posle neuspešnih nekoliko godina tavorenja na major etiketi Sony, povratkom legendarnog gitariste Brett Gurewitza, čoveka koji je učestvovao u radu na Suffer, Generator, Against The Grain i No Control, albumima koji su odavno ušli na sve moguće liste najboljih pank albuma svih vremena, sve je konačno došlo na svoje mesto. Greg Graffin je svih ovih poslednjih pet-šest godina pokušavao da nađe sebe bez Bretta, ali osim fenomenalnog albuma The Gray Race iz 1996. godine i odličnog solo projekta American Lesion, gotovo sve ostalo vredi zaboraviti. Međutim, tri gitare, sjajna produkcija, lucidni tekstovi, perfektni harmonični bek vokali, doprineli su čitavoj atmosferi albuma. Prelaskom na Epitaph, Bad Religion konačno počinju da liče na sebe, pogotovo na drugi period posle 1992. godine i albuma Generator. Mislim da se The Process Of Belief najlakše može objasniti kao netrendovski totalno bedrelidžinovski album, savršenog spoja Recipe For Hate i već pomenutog The Gray Race. Lucidnost u tekstovima je opšte poznata stvar, mada mislim da je Greg i dalje u velikog formi što potvrđuje Broken, četvrta pesma na albumu, koja slušaoca dovodi u ekstazu osećanja, vrtlog ljubavnih talasa, a prelepi akustični delovi su upotpunjeni genijalnom solažom Bretta Gurewitza. Teško je izdvojiti naslove pesma koje odskaču, mada je Sorrow preterano dobra, a spot se na svim živim satelitskim stanicama vrti po ceo dan. Prvih devet pesama su zaista nešto najbolje što je Bad Religion uradio u poslednjih pet godina. Ustvari, čitav album zaslužuje pohvalu. Sigurno, bez imalo preterivanja, album godine.
Epitaph Europe: P.O. Box 10574, 1001 En Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #8, avgusta 2002.
