…“biće skoro propas’ sveta, nek’ propadne nije šteta“ vrzmalo mi se po glavi te večeri. Samo što sam ja pre koncerta mislio da će 21.12. doći na Vidovdan, kada će se dva kolosa naći na novom stageu, proširenom i sa novim zvujama, oduvati nas i mi u transu odemo da umremo. Međutim i ovakav prvoborac, sa tolikim koncertima u karijeri, malih, velikih i dobrih i loših, kad pomislim, ja sam bre sve skoro i video i čuo, ne lezi vraže, proročanstvo sa početka je ipak naklonjenije Majama. Sedi-jedan!
„Ćele-kula pod naponom“ (na to me asocira DBS logo), je prošle godine u Ciklonu napravila neviđenu feštu. Jedino što sam ja mislio da mnogo više ljudi sluša ovaj bend i bilo mi je potpuno neshvatiljivo da se Lemilica TTB odlučio za tako mali klub. Na dan koncerta mi je bilo jasno i zašto. Solidno popunjen Ciklon, u prevodu stotinak ljudi… Onda su svi na sva usta lajali kako je magarac svako ko je to propustio. I jeste tako. Čak su nakon toga i DBS u svojim promo video materijalima uvrstili snimke iz Beograda, stavljali statuse na MySpaceu kako im BG mnogo nedostaje i sl. Moćno i mokro do gole kože!
Za ostale ne znam, ali ja sam se radovao k’o malo dete da ih još jednom gledam, jer je to ipak jedan od mojih omiljenih top 5 bendova. No, pre toga, Hitman, već duže vreme nije svirao u Beogradu, pa je prava prilika za comeback i to u velikom (teškom) stilu, sa novim basistom. Teška artiljerija nije kalirala ni gram! Što bi neki rekli, sve je isto samo njega nema. Rajko je u neku ruku Member of Da Family počeo ozbiljno da shvata i evidentno uvećavao svoje potomstvo, te je smena bila neminovna i red je došao na Janka da hoda istim stopama. Živeo Janko – Rajko dobrodošao!
Bilo kako bilo, ja se nacrt’o u 21, kada je i najavljeno. Neverica me je tukla da zbog lagane kišice još uvek nema vernih poklonika hardkora. Ni cifra na časovniku 22 nije bog-zna koliko promenila situaciju u sastavu tima publike. Stra’ota! Ja bih voleo da kažem da smo se svi od prošle godine zapljunuli i ovaj put, ali čini mi se da je to teška neistina. Hitman je pržio, a mi k’o spomenici. Bem ti. Možda je tome kumovao i tonac. Ne bih da mnogo psujem, ipak je ovo fina novina, ali evo.. ote mi se… loš! Baš sam popizdeo. Hitman je ipak bend koji drma za sve pare i na čijim nastupima reakcija publike gotovo da se graniči sa zakonom gravitacije i graniči sa realnošću da u Srbiji neki bend pokreće narod. Vratolomije i levitacija ovaj put su izuzete, ali bend je ipak bio na visini zadatka. Pa kako onda?!? Jednostavno, kad bi bilo omladine, bilo bi i atmosfere. Da je manji klub, podnošljivije bi bilo.
Digresija. Možda će ovo dobiti dozu kolumne, ali ovakva situacija na Hitmanu uopšte nije za zanemariti. Mene ovo pogađa. Ponoviću često pominjanu rečenicu mog Zvrleta, a koja mi ne izbija iz glave: „ajde da se sklonimo, mi matore drte, da ne zauzimamo omladini mesto“. Koliko sarkazma u jednoj rečenici. Nekako, do pre par godina trend je bila smena generacija na koncertima. Svake sezone novi likovi. I to je nešto. Sada je underground muzika totalno deklasirana i u problemu. Pa čime smo to zaslužili?! Ono što mi pada na pamet kao rešenje, ajde da skupimo mozgove iz naše okoline i napravimo jedan Guitar Hero sa domaćim bendovima i pesmama… I ovo je naravno sarkazam. Iskreno, ne igram igrice već dobrih 8 godina, pa ne mogu da shvatim da je mnogo bitnije koji si nivo prešao u igrici, nego li bio na koncertu. Prosto ne mogu da poimim. Vidovi zabave su različiti, ali ja to ne kapiram! Glup sam! OK, opšta besparica, ide Exit, treba se zaliti… i to ne kapiram… kako može da ti bude važniji Exit od klupske atmosfere?!?! K-A-K-O-OOOOO!!!
Dakle, sve ovo je istrpeo u početku i DBS. Potpuni animozitet. Lančana reakcija smarača u publici se prenosi na smoren bend u prve dve pesme, onda sam i ja smoren i na kraju smaram vas. Sad vi iz besa izađite napolje i razbijte neko staklo! Na svu sreću, ipak smo dali pare za DBS, pa aj’ malo da skačemo. Mada se malo i zvuk poboljšao, ali daleko od podnošljivog. Počelo je da poprima izgled koncerta tu negde od treće pesme pa do kraja. Svaki muzičar je neprikosnoven, ali ne znam zašto Efrem forsira Dena!? Čitav bend je kao sat! Denu lete prsti k’o slepcu oči, rek’o bi Vuja, ali ništa više od toga. Svi su baš, baš zajebani! Hit do hita, bis, i to je to. Lepo su me uzdrmali pesmama sa prvog albuma. I dan danas drmaju ko mladi.
Šta da vam pričam. Daleko od odličnog koncerta, ali svirka je svakako za pamćenje po mnogo čemu. Dobri bendovi, ma… dobra je i publika, čak šta više, zaista, nisu dobri oni koji nisu došli, a za kojima nam srce pati 😉
Pozdrav od vernog Anti-Hero fana!
