Potres, Hang, Hitman. Stara Pazova, kafe E, 12. januar 2008.
Oduvek tražim neki izgovor da drugare čije bendove slušam okupim na jednom mestu. Agilnost i velika volja vlasnika lokalne kafane E u Staroj Pazovi su me nateralne da se malo i ja iscimam i organizujem neku svirku. Iako kada su organizacijske stvari u pitanju nisam preterano iskusan, mislio sam da će ovog puta ići lakše nego kod prethodnih. E, kurac! Ne može bez peripetija. Poslepodne na dan svirke sam saznao da mi je otkazana oprema, pa sam brže-bolje zvao brdo ljudi pokušavajući da nabavim jedno gitarsko pojačalo i bubnjeve. A s obzirom da je u pitanju hc svirka, možete da zamislite koliko mi je ljudi izašlo u susret. Niko! Da ne beše pomoći Jelenka i njegovog poslovnog partnera, kh… kh… pardon partnera u kriminalnim radnjama zvanim Liverpool, u gradu Stara Pazova poznatijeg kao Saša Tabaković, zvani Žabac, od koga dobih neke bubnjeve, u kakvom-takvom stanju, ne bi bilo ništa od svirke. Elem, Ilija iz Hitmena je nekako nabavio činele, skrpili smo i ostatak opreme i žurka je mogla da počne.
Ove bendove sam već u prošlosti okupljao na mojim promocijama, pa retko propuštam da ih dovedem kad god mogu. Inače, koncert je trebao da bude nedelju dana ranije, ali je otkazan bukvalno dan pred svirke jer neko iz Hang-a nije mogao, a na kraju je i Lala iz Hitman-a snimao neke reklame taj vikend, pa je sve odloženo za nedelju dana kasnije.
Potresovci su već redovni gosti naše kafane, pa su opravdali epitet domaćinskog benda. Sve je počelo oko pola 11, pa su svi svirali nešto preko pola čuke. Taman da raspale masu. Potres bez puno napora dovodi publiku do usijanja, a lokalni kafanski hit Suviše pijani, svi horski pevaju. Ovog puta nije bilo plave pankerke, koja se Borku na prvoj Potresovoj svirci u E nakačila da smo razmišljali da u montaži video snimka isečemo sve inkriminisajuće momente zbog kojih bi morao da stoji u stavu mirno pred svojom lepšom polovinom. Elem, ove večeri nije bilo tih bahanalija. Potres svoj set završava starim hitom Starci radujte se! Omladina opet gine, koji je izazvao ovacije ekipe koja je pristigla iz Smedereva.
Hang su došli bez basiste, pa su se Boba i Žile silno namučili da odsviraju svoje deonice, a bubnjar je morao sam da se muči sa bubnjevima čije je stanje ionako bilo sumnjivo pre početka svirke. Hang počinju svirku sa Pretend Its Silence, i u prvim minutima svirke nepoznavaocima ovog benda se ne čine kao bend koji voli da meša emociju i brutalnost metalkora. Što zbog vrućine u klubu (bez obzira na januarskih par stepeni), što zbog toga što ih objektivno malo ljudi u Pazovi sluša, masa ispred Žileta i Bobe se značajno proredila i da ne beše Potresovaca svašta bi bilo. Ako ne pomenemo problem sa drugom gitarom i pojačalom koje je u vlasništvu kluba (gitaristima prisutnim na svirci nepoznate marke), može se slobodno reći da su uspeli da se snađu u pomalo neobičnoj poziciji bez oštrine svog basiste. Ja sam gledao Hang nebrojeno puta i meni ništa od toga nije smetalo. Čak, štaviše, baš mi je bilo zanimljivo da gledam takvu postavu. Na kraju su pobrali ovacije prisutnih ljudi.
I za kraj veterani beogradske i srpske scene, Hitman. Za razliku od Hang-a koji nije imao basistu, Hitman je, ove večeri imao dvojicu! Janko je bio odsutan i tog dana su se uvežbavali sa Mladenom, koji je inače gitarista u Šahtu. Pred početak se pojavio i Janko, pa je prvi deo svirke svirao Mladen. Svakako je bilo jako zanimljivo. Ekipu koja je došla sa Hitmenom nisam prepoznao, mada nisam više toliko u tokovima, jer slabije odlazim na svirke u Beogradu. Prepoznao sam samo Stevu iz Fullsize, koji je svoje sate provedene u teretani pokazao na delu noseći po dva čoveka odjednom. Naravno, uz prve zvuke Positive Attittude, kreće totalna ludnica. Ja ne znam kako su oni bubnjevi ostali na mestu. Gazda lokala Branislav je i sam krenuo u uništavanje svog lokala, uletevši u jednu od mnogobrojnih šutki. Atmosfera i gužva su došli do usijanja, pa je masa odgurala Lalu sve do bubnjeva. On prekida svirku i gasi pojačalo, pa su bend i masa krenuli da ga moljakaju da nastavi. Naravno, sve kroz zajebanciju, pa je kroz koji minut sve bilo okej. Svirali su sve do jedan, do kad je i bilo radno vreme.
Meni je drago što je, pored svih problema (naročito mi je žao što je stradalo pojačalo mog prijatelja Miše), ipak bilo jedno odlično veče i da su se svi super proveli. I dalje mi ostaje zamerka što je iz mog mesta bilo bezobrazno malo ljudi, ali srećom ekipe iz Smedereva i Beograda nisu razočarale, pa je sve bilo dupke puno. Do sledećeg puta, uživajte uz ove bendove na nekim drugim koncertima.
