Makedonski treš metal bend Hardfaced je osnovan pre sedam godina na Ohridu i ovo im je drugo studijsko ostvarenje. Neki bi rekli tek drugo ostvarenje, ali niz objektivnih okolnosti, više sile i svega sa čime se susreću svi balkanski bendovi je uslovilo da se album snimljen još 2009. godine tek sada pojavi na tržištu. Za kvalitetan album nikad nije kasno! Kada mi je pevač Dime poslao link albuma na prvi pogled na omot i naziv benda sam pomislio da je reč o još jednom u nizu metalcore sastava koji su preplavili scenu. Ipak, već posle par rifova mi je jasno da se ispod površine krije jedan krajnje kvalitetan metal bend treš usmerenja. Ubrzo sam morao da dodjem i do debi albuma More Than Hate i da uporedim. Razlika je drastična. Novialbum donosi daleko kompleksnije aranžmane, stiltski kompaktnije i na momentne i agresivnije. Melodičnost ne dolazi u pitanje, iako ponekad na površinu izbije fazon sa prvog albuma. Mene lično sve podseća na drugi The Haunted, harmoničnost gitara, pevanje, doduše nije sve tako brzo. Znači, ako gotivite skandinavski melodični metal, ovo će vam se sigurno svideti. Razlika u odnosu na slavne švedske kolege je što Hardfaced voli da ubacuje hardkor delove, naročito u sporijim delovima. Da ne bi ste pomislili da je to loše, reći ću da bend to jako dobro i suptilno radi, na pravim mestima i bez preterivanja i ponavljanja. Solaže su me podsetile na mnogo starije bendove, na Bay Area scenu osamdesetih i tadašnji legendarni treš metal fazon. Ima tu i floridske škole, ali generalno, ovo je moderan evropski treš metal sa uplivima u metalcore i hardcore. Za ovakvu muziku je strašno bitno kako funkcionišu gitaristi, a oni su glavna pokretačka snaga benda. Još jedan kuriozitet je i što bend ima dva pevača, što je nekad bio zaštitni znak krosover bendova, danas poprilično zapostavljeno. Šta ovaj bend realno izdvaja od nekih drugih sličnih? Meni lično su upadljive jako dobre solaže, naročito u pesmama srednjeg tempa, gde se melodična ritam gitara u pozadini savršeno preklama sa dve, ponekad i tri gitare koje prelepim solažama upotpunjuju zvuk. Sve to zvuči jako impresivno. Takođe, još jedan plus je što je kompleksnošću aranžmana sad povećano i trajanje pesama, koje su u proseku pet minuta. Nekima će to možda smetati, ali, opet ponavljam, ovo nije metalcore album, već treš metal koji nije usko vezan za određene postulate. Za kraj albuma još jedna zanimljivost u vidu pesme Prazna čaša koja je otpevana na makedonskom. Ja bih lično voleo da je čitav album na makedonskom, jer bi onda unikatnost ovog benda bila potpuna. U svakom slučaju, jedan jako kvalitetan bend i album koji vredi poslušati, naročito ako volite melodičan treš metal u fazonu skandinavskih bendova.
